Slobodna WI-Fi mreža u Slatini
Posted on: 20. februara 2019.
Savet MZ Slatina danas, sreda, pustilo je u rad Wi-Fi signal bežičnog interneta kojim je pokriven centar sela. Sponzor ovog projekta koji će koristiti mladima je kompanija Rakita.
Dom kulture u Slatini *** Foto:D.Popaz
U cilju poboljšavanja uslova mladih za boravak na selu kompanija Rakita omogućila je svojom donacijom Wi-Fi signal bežičnog interneta meštanima Slatine.
MZ Slatina kao i sam centar sela pokriven je signalom bežičnog interneta, a sama mreža otključana je za sve korisnike koji se nađu u blizini.
SIGNAL POKRIVA: PARK, SPORT KLUB, POŠTU, AMBULANU, LOVAČKO DRUŠTVO, DOM KULTURE, MALU I VELIKU SALU, CRKVENO DVORIŠTE KAO I AUTOBUSKA STAJALIŠTA.
Emisija SELO Slatina 2018.
Posted on: 7. novembra 2018.
Ekskuluzivno objavljujemo emisiju Selo na portalu Slatina Bor koja je oktobra bila emitovana na kanalu T1 i Pink3.
Autor emisije je: ZaMedia iz Zaječara, koja je u saradnji sa MZ Slatina dostavila snimljeni materijal za potrebe sajta Slatina Bor.
SLATINA, (Dragan Popaz) Minulog vikenda u Slatini održan je Festival „Razlike nas spajaju“ gde su se nacionalne manjine sa prostora cele Srbije publici u Slatini predstavile svojim igrama, pesmom i običajem iz kraja odakle dolaze.
Detalj sa FESTIVALA u Slatini *** Foto: D.Popaz
Slatinski pionirski folklor je spletom igara otvorio festivalsko po podne u Slatini, a po završetku programskog dela održano je seosko veselje.
Festival su pomogli: Opština Bor, Centar za kulturu i MZ Slatina.
REDOSLED NASTUPA:
KUD „ĐIDO“- BRESTOVAC
KUD „NIKOLAE BALĆESKU“ BARICE
KUD „NIKOLA PAŠIĆ“ ZAJEČAR
BUNJEVAČKI KULTURNI CENTAR „TAVANKUT“ TAVANKUT(SA MAĐARSKIM IGRAMA)
KUD „MLADOST“ PORODIN
KULTURNO PROSVETNO DRUŠTVO „JEDINSTVO EĐŠEG“ BAJMOK
KUD „BRANISLAV NUŠIĆ“ ŠARBANOVAC
I FESTVIL JE ZATVOREN ŠOPSKIM IGRAMA- BUNJEVAČKI KULTURNI CENTAR „TAVANKUT“
Pionirski folklor iz Slatine *** Foto: D.Dimitrijević
„Crno-beli“ SVET
Posted on: 29. marta 2013.
OKOM KAMERE
SLATINA, – Objektivom naše kamere, sačinili smo snimke „crno-belog“ SVETA u Slatini pokraj mirne Borske reke koja svako jutru, podne ili to bila noć menja svoje boje.
PREDSEDNIK REPUBLIKE ODLIKOVAO BORCE NOR-a
Dodela odlikovanja za zasluge borcima NOR-a: Janko Stojić prvi s desna
Izvor: Kolektiv (februar, 1973.)
SLATINA, U skupštini opštine Bor 23.februara 1973.godine, održana je svečanost na kojoj su četvorica članova Saveza udruženja boraca NOR-a borske opštine predata odlikovanja kojim ih je odlikovao predsednik Republike.
Za izuzetne zasluge u revolucijii posleratnoj izgradnji Ordenom zasluge za narod sa srebrnim vencem odlikovani su: Ljubinka Stojanović i Sima Bajić iz Bora, Dragoslav Bilanović iz Metovnice i Janko Stojić iz Slatine.
Ordene je odlikovanima uručio predsednik Skupštine opštine Bor Branko Jovanović. Svečanosti su prisustvovali i predstavnici društveno-političkih organizacija borske Opštine.
U ime odlikovanih na ovom visokom priznanju zahvalio se Janko Stojić iz Slatine.
U Timočkoj Krajini ovog proleća, u saradnji sa Englezima, niču novi zasadi leske. Plantaže sa najskupljom gljivom na svetu. Prvi rod posle tri godine
Platntaža tartufa u Slatini kod Bora *** Foto: Novosti
SLATINA, (Novosti) – Umesto tradicionalnih ratarskih kultura, mnogi poljoprivrednici u Negotinskoj i Timočkoj Krajini ovog proleća odlučili su se za gajenje tartufa na leski. Najskuplja gljiva na svetu, čija cena po kilogramu dostiže i hiljadu evra, mnogi kažu da je i moćan afrodizijak, našle su u lešniku idealnog partnera, a u istočnoj Srbiji, po mišljenju stručnjaka londonskog investicionog fonda „Grin laboratoris“, idealne uslove.
Reč je o pilot-projektu koji se sprovodi od prošle godine. U jesenjoj kampanji na teritoriji Srbije podignuto je 150 plantaža na ukupnoj površini od 33 hektara. Ovog proleća, samo na teritoriji sedam opština Borskog i Zaječarskog okruga podići ćemo oko 15 plantaža površine od 10, 20 i 30 ari. Sudeći po interesovanju, već na jesen taj broj će biti znatno veći – kaže regionalni koordinator Miodrag Janošević, diplomirani inženjer poljoprivrede.
Engleska kompanija sa proizvođačem deli dobit tako što farmerima daje 70 odsto prihoda, a zadržava 30 odsto. Navodno, gajenje ovih zasada nije komplikovano, a posle tri godine u kojima nema roda, može da donese mesečnu dobit i do 2.000 evra. Sa tim su saglasni i farmeri, jer su i lešnici i tartufi deficitarna roba na tržištu. Ekonomista Goran Milojković (40) iz Slatine kod Bora, smatra da su ovakve plantaže praktično penzija za potomstvo, jer čak nekoliko decenija obezbeđuju siguran plasman.
