Članci označeni sa „subnor“
PREDSEDNIK REPUBLIKE ODLIKOVAO BORCE NOR-a
Dodela odlikovanja za zasluge borcima NOR-a: Janko Stojić prvi s desna
Izvor: Kolektiv (februar, 1973.)
SLATINA, U skupštini opštine Bor 23.februara 1973.godine, održana je svečanost na kojoj su četvorica članova Saveza udruženja boraca NOR-a borske opštine predata odlikovanja kojim ih je odlikovao predsednik Republike.
Za izuzetne zasluge u revolucijii posleratnoj izgradnji Ordenom zasluge za narod sa srebrnim vencem odlikovani su: Ljubinka Stojanović i Sima Bajić iz Bora, Dragoslav Bilanović iz Metovnice i Janko Stojić iz Slatine.
Ordene je odlikovanima uručio predsednik Skupštine opštine Bor Branko Jovanović. Svečanosti su prisustvovali i predstavnici društveno-političkih organizacija borske Opštine.
U ime odlikovanih na ovom visokom priznanju zahvalio se Janko Stojić iz Slatine.
- U: Vesti
- 1 komentara
Govor Brane Filipovića, predsednika Podružnice potomaka ratnika 1912-1918. opštine Bor na Dan oslobođenje Bora u Prvom svetskom ratu. Svečana sednica SUBNOR-a Bor,20.oktobar 2009.
Najpre podsećanje na dolazak slobode u ove krajeve nakon četvorogodišnjeg, Velikkog, Prvog svetskog rata, na dane koji se nikada neće zaboraviti u istoriji ovog, ponosnog, hrabrog i napaćenog naroda… Druga Srpska armija i Konjička brigada francuskog generala Gambete 13. oktobra oslobodili su Pirot, Svrljig i Kalnu dva dana kasnije… 16. oktobra oslobođen je Knjaževac. General Gambeta nastavio je gonjenje neprijatelje u dva pravca: dolinom Timoka ka Zaječaru i Negotinu, a potom preko Brestovačke banje, Zlota, Boljevca i sela Luke prema Dunavu i Donjem Milanovcu. Vojne snage prvog pravca imale su zadatak da spreče rušenje borskog rundika i Majdanpeka… Gradovi u Timičkoj krajini oslobađani su jedan za drugim: Zaječar, 19, Bor 20, Negotin i Kladovo 21. oktobra… Ovo je jedinstvena prilika da se još jedanput podsetimo i odamo zahvalnost Francuskoj, našoj saveznici. Zajednički spomenik poginulim i stradalim farncuskim i srpskim rodoljubima u Prvoim svetakom ratu, ovde, u centru Bora, čuva od zaborava njihova velika, besmrtna dela. Ovo je i trenutak da se setimo i slavnih francuskih generala: Franša d Eperea, komandanta Solunskog fronta i viceadmirala Emila Geparta, poznatog i kao „Srpska majka“ koji je od 1915. do 1919. primio u Bizerti, u Tunisu, 60.000 srpskih vojnaika i civila na lečenje i oporavak… Nikada ovaj narod neće zaboraviti junačko delo generala Gambete, ali i njegove reči u uvodniku „Politike“ 1922. godine… On je tada, po drugi put dolazeći u Srbiju, ovog puta u slobodnu Srbiju, napisao:
„ … Ah, koliko se dirljivih uspomena probudilo u meni na svakom koraku u ovoj staroj Srbiji, u kojoj su me oktobra 1918. dočekale žene, starci i deca, koji su još bili u životu, u varošima iz kojih su ispred mene bežali naši zajednički neprijatelji.
Nema sumnje, moja braća iz Francuske, kada su ušla u naš oslobođeni Alzas, nisu naišli na nežniji, bratskiji doček.
Sećam se, kako su u oslobođenom Skoplju, srpske žene, kada smo prolazili, izlazile pred nas sa očima punih suza radosti i pružale ka nama svoju malu decu da bi možda zauvek sačuvale u svojim očima uspomenu na dan svoga oslobođenja. Pa kako je u Knjaževcu sve ono što je moglo da se kreće, izašlo na ulaz u varoš i klečeći na kolenima pevalo našu Marseljezu, dok su prolazili oni koji su im donosili toliko željenu slobodu. Pa, kako me je, na sred druma za Pirot, sačekala stara, vrlo stara žena. Bila je sirota, ništa više nije imala, sve su joj bili odneli. Ponudila mi je jabuku! Ja sam uzeo jabuku sa istim uzbuđenjem s kojim sveštenik prima pričešće.
Pa u Negotinu, kada smo stigli dvadest prvog dana pošto smo prešli preko Crne, pošto smo zarobili 60.000 neprijatelja, zaplenili 250 topova i znatan materijal i oslobodili ceo istočni deo Srbije, s kolikim uzbuđenjem smo, gologlavi, prošli ispod slavoluka, na kome je sijala blagoslovena slika velikog srpskog Kralja Petra, kroz ceo onaj narod, koji je u radosti, u oduševljenju što je spasen baš onog trenutka kad se neprijatelj spremao da strelja njegove taoce i da spali njihove kuće, klečao oko nas na kolenima i molio se Bogu i krstio pobožno.
Mogu li zaboraviti kad smo se puzali po srpskim planinama, pod maglom, po blatu i zimi, s kakvom je usrdnošću seljak delio sa nama svoj hleb? S kakvom smo ljubavlju svuda primani u kuću, s kolikom predusretljivošću je nesrećni Srbin delio s nama mršavi zalogaj koji mu je ratna pustoš ostavila?
Nekada je od svega toga ponikla moja ljubav prema ovoj plemenitoj zemlji, po svemu tome razumeo sam srce Srbinovo i zavoleo njegovu otadžbinu…“
Danas, nakon toliko godina, budimo se iz predugog ćutanja o časnoj i čestitoj, mukotrpnoj, neviđenoj u istporiji ratovanja borbi za oslobođenje otadžbine, i korak-po korak, dan po dan, osvajamo istinu o slavnim precima i rodoljubima kakve do tog Velikog svetskog stradanja, svet nije video, ni upamtio. Nije li vreme da glasnije pozovemo potomke, sve nas – jer nema kuće na ovim prostorima iz koje neko, tih najtežih godina za opstanak naroda i države, nije krvario i dao žrtve – da se uspravimo i zahtevamo od onih koji su na čelu, od opštine do države, više pažnje i poštovanja, organizovanije i uređenije društvo, lepšu i svetliju budućnost. Naši preci su zaslužili da se njihovi potomci poštuju, a ne da se ne pitaju za sudbinu svoje dece… Hoćemo brži napredak i boljitak, zemlju ponosa i ljubavi prema svetlim tradicijama i svojim i starim i novim prijateljima u svetu. Ne može ni Bor, ni Timočka Krajina, ni Srbija bez svojih veterana i njihovih sledbenika postići želejeni cilj – bolji život za sve one koji neizmerno vole i časno, radom i odricanjima, ne sebičnošću i smutnjama, brane svoju zemlju i svoj narod.
Jeddan je Bor i jedna je slobodna, miroljubiva, naša Srbija!
- U: Vesti
- 3 komentara
Obeležen 20. oktobar – Dan oslobođenja Bora u Prvom svetskom ratu
Tekst i foto: O.Hadžić, D.Popaz
Bor je u Prvom svetskom ratu oslobođen 20. oktobra 1918. i taj dan se, poslednjih godina, tradicionalno obeležava u organizaciji SUBNOR-a, Podružnice Potomaka starih srpskih rartnika. Cveće i vence na spomenik srpskim i francuskim rodoljubima od 1912 do 1918. položile su delegacije SUBNOR-a i Skupštine opštine Bor. U galeriji Muzeja rudarstva i metalurgije održana je svečana sednica Opštinskog odbora Podružnice na kojoj je govorio predsednik te organizacije Brana Filipović. Obraćajući se prisutnima, prdsedsednik Saveza Udruženja potomaka ratnika od 1912-1920. , pukovnik Ljubomir Marković istakao je značaj i važnost ove patirotske organizacije u očuvanju najsvetlijih tradicija srpske vojske i naroda, a samim tim i države i nacije. Rodoljubive stihove govorila je učenica borske Gimnazije Milica Jankucić.
Potpukovnik Marković je uručio najveća priznanja Saveza Blagoju Spaskovskom, direkotru RTB-a Bor, Draganu Markoviću, predsedniku Skupštine opštine Bor, mr Zvonku Damjanoviću, Miloradu Antiću – Pirketu, skulptoru i Dušanu Mladenoviću, direktoru firme Multimedijala.
U sklopu svečanosti promivisan je list boračkih organizacija „Timočki borac“, a sinoć je na TV Bor prikazan dokumentarni film „Leget i Sremska Mitrovica- najveća srpska rečna grobnica i drugi Jasenovac“.
Gornjane 08.10.2009. – Polaganjem cveća na spomenike palim partizanima u borbama početkom oktobra 1944., svečanom akdemijom i prigodnim programom osnovaca , selo Gornjane, u opštini Bor, obeležilo je danas 65 godina od pobede nad fašizmom.
Predstavnici opštine Bor na čelu sa zamenikom predsednika opštine, dr Predragom Balaševićem, Udruženja Slovenaca „Drago Čeh“, SUBNOR-a, Mesne zajednice Gornjana i Petog centra za obuku vojske u Zaječaru poklonili su se i senima izginulih slovenačkih inženjera-graditelja HE „Đerdap I“ u avionskoj nesreći 1967. godine u masivu Velikog krša. Položeno je cveće i na spomenik poginulom vojniku na Kosovu 1999. Dejanu Jovanoviću i žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu. Govorili su pomoćnik predsednika opštine Zoran Janković i učesnik bitke za oslobođenje Gornjana 1944. Svetozar Šutulović.
Na svečanoj akademiji u Mesnoj zejdnici u Domu kulture o slobodarskim tradicijama Gornjana govorio je Mirko Cokić. Podeljeno je i više zahvalnica za dugogodišnju saradnju sa selom. Zahvalnicu je dobio i novinar Brana Filipović.
Dogovoreno je da se nadležnoj opštinskoj komisiji uputi zahtev da glavna ulica na ulazu u centar sela nosi ime Dejana Jovanovića.
R.Điko
SEĆANJE NA HEROJE
Posted on: 4. oktobar 2009.
- U: Vesti
- 1 komentara
Obeleženo 65 godina od oslobođenja Bora u Drugom svetskom ratu
BOR, 03.10.2009. -Prijemom predstavnika boračkih organizacija u Skupštini opštine Bor, svečanom akademijom i polaganjem venaca i cveća na spomenik izginulim partizanima u NOB-u, obeležena je 65-godišnjica od oslobođenja Bora i okoline u Drugom svetskom ratu. Borce i potomke boraca iz oba svetska rata primili su Branislav Rankić, predsednik opštine i Dragan Marković, predsednik Skupštine opštine Bor i u dužem razgovoru naglasili da „opština ne beži od revolucionarnih tradicija i sećanja na oslobodioce“, ali svetska kriza i loša finanidsjka situacija onemogućili veću i zasluženu pažnje prema patriotskim organizacijama.
Momčilo Radisavljević, predsednik SUBNOR-a Bor rekao je da će se svečanosti povodom Dana oslobođenja završiti 7. oktobra u Zlotu otkrivanjem spomen-ploče 72-jici izginulih ruskih boraca početkom oktobra 1944. godine. I jedna ulica u Zlotu dobiće ime „Ruskih heroja“. Svečanosti će prisustvovati i Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Konuzin.
Božin Jovanović obratio se opštinskim čelnicima sa molbom da nastave sa čuvanjem svetlih tradicija oslobodilačkih ratova i da se ne zaboravi na RTB-a Bor od čijeg razvoja zavise ceo ovaj kraj i Srbija.
Svetozar Šutulović, učesnik NOB-a naglasio je da je Crvena armija u ovom kraju dala 1.260 žrtava, a u celoj Timočkoj Krajini fašisti su ubili 5.000 crvenoarmejaca.
-U Boru jedna od najvećih ulica i najlepša Osnovna škola nosi ime „3.oktobra“. Kad budu bolja vremena moći ćemo i više da se odužimo oslobodiocima iz Drugog svetskog rata-rekao je Branislav Rankić, predsednik opštine Bor.
U kulurno-umetničkom programu učestvovao je folklor MZ „Novo selište“ spletom srpskih igara.
Brana Filipović
