Članci označeni sa „rtb“
„Crno-beli“ SVET
Posted on: 29. mart 2013.
OKOM KAMERE
SLATINA, – Objektivom naše kamere, sačinili smo snimke „crno-belog“ SVETA u Slatini pokraj mirne Borske reke koja svako jutru, podne ili to bila noć menja svoje boje.
PREDSEDNIK REPUBLIKE ODLIKOVAO BORCE NOR-a
Dodela odlikovanja za zasluge borcima NOR-a: Janko Stojić prvi s desna
Izvor: Kolektiv (februar, 1973.)
SLATINA, U skupštini opštine Bor 23.februara 1973.godine, održana je svečanost na kojoj su četvorica članova Saveza udruženja boraca NOR-a borske opštine predata odlikovanja kojim ih je odlikovao predsednik Republike.
Za izuzetne zasluge u revolucijii posleratnoj izgradnji Ordenom zasluge za narod sa srebrnim vencem odlikovani su: Ljubinka Stojanović i Sima Bajić iz Bora, Dragoslav Bilanović iz Metovnice i Janko Stojić iz Slatine.
Ordene je odlikovanima uručio predsednik Skupštine opštine Bor Branko Jovanović. Svečanosti su prisustvovali i predstavnici društveno-političkih organizacija borske Opštine.
U ime odlikovanih na ovom visokom priznanju zahvalio se Janko Stojić iz Slatine.
- U: Vesti
- 1 komentara
FOTO: DRAGAN POPAZ
- Čuli smo probleme u Slatini i sve ćemo učiniti da se otklone glavne teškoće. Poznato je da je ranija vlast ispraznila opštinsku kasu i da ne možemo da rešimo mnoge nedaće, ali nasipanje puteva i sokaka rizlom i snabdevanje zdravom pijaćom vodom neće doći u pitanje. I u kuklturnom delu neće izostati pomoć. Posećujemo i ostala sela u opštini i na licu mesta sagledavamo problematiku, ostaje da zajednički prionemo poslu-rekao je dr Žika Golubović, predsednik Prinudne uprave u ošpštini Bor u sinoćnem obraćanju meštanima Slatine, napominjući da ovo selo nije zaboravljeno i da će se, u saradnji sa RTB-om, postepeno smanivati ekološke nevolje ne samo ovog, nego i svih okolnih sela ugroženih prljavom industrijom i jednovekovnim rudarenjem.
- U: Vesti
- 1 komentara
Zašto je Dinkićevo još jedno (najverovatnije prazno) obećanje naljutilo Borane
Zašto se ministar Mlađan Dinkić i ostali u Vladi Srbije ne zapitaju koliko je Bor gradio Srbiju i Jugoslaviju koju oni sad rasprodaju ne hajući za bržu i efikasniju zaštitu i sigurniji razvoj kombinata bakra i Timočke Krajine. Građani i radnici hoće svoj deo od prodaje RTB-a. Da nije bilo borskog zlata i „dede Avrama“ Srbija bi 1994. dočekala totalni bankrot.
Izjava ministra Mlađana Dinkića da će Bor dobiti 160 miliona dolara za gradnju nove topionice i rudarsku mehanizaciju , u gradu bakra je dočekana sa vidnim oprezom, jer se ta izjava provlači odavno i uvek kad su politički interesi u pitanju. To što će država garantovati za robni kredit u tolikom iznosu i što će, po Dinkiću, još malo sačekati da se promeni vlasništvo, jeste važno , ali je samo kap u moru koliko je kombinat bakra uložio u podizanje fabrika i rudnika, sportskih i kulturnih objekata, pruga i mostova, puteva i hotela u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Sada se nekima u vlasti omililo da daju izjave koje će ohrabirti narod i pokazati maltene dobročinstvo prema Boru i tom delu Srbije, što, veruje se, nije nikome od koristi. Da li će taj projekat, kako se najavljuje, biti završen za dve do tri godine, pitanje je o kome Borani nerado razgovaraju, jer im je previše neispunjenih obećanja. Oni su više zainteresovani šta će i kad dobiti od privatizacije RTB-a u kojeg su uložili ne samo rad u najtežim uslovima rudarenja, nego, gutajući otrovne topioničke gasove, i deo zdravlja.
-Pripremamo dve kompletne analize učešća RTB-a i posebno građana u izgradnji Jugoslavije i Srbije. Jer, važno je da se zna koliki je i čiji udeo u sadašnjim dobrima kako bi se kvalitetnije i pravičnije nastaviio proces privatizacije. Radnici su recimo godinama izdvajali i samodoprinos za gradnju kapitalnih objekata i od rudarske kasabe i radničke varoši podigli lep i veliki grad. Ne može danas neko da prodaje tu imovinu, a da građani nemaju udela. Na to obavezuju i aktuelni zakoni. Ne dobija Bor ništa posebno što će država garantovati preko potreban kredit, taj novac će, kao i uvek do sada, biti vraćen bakrom i zlatom. I zato je potrebna puna i korektna informacija i efikasnija pomoć i podrška bržem razvoju Basena od kojeg će, bez obzira na predstojeću privatizaciju, zavisiti cela Timočka Krajina- kaže prof. mr Zvonko Damnjanović iz Udruženja građana „Grupa 55“.
OD PARA ZA SISAK-NOVI RUDNIK BAKRA
Damnjanović je predočio dva dokumenta o ulozi Basena Bor u posleratnoj izgradnji zemlje i šire lokalne sredine- jedan datira od pre tri godine i od poznatih je stručnih autora (ekonomista Branko Dragaš, dr Stojan Mitrović, bivši direktor Borskih rudnika bakra,ekonomista Mika Ilić, prof. dr Zoran Petković, dr Rade Kojdić, dugodišnji direktor rudnika „Jama“, prof dr Nadežda Čavić..) i nazvan je „Nova strategija RTB-a u procesu privatizacije“. Druga analiza je neka vrsta tajnog, stručnog dokumenta koji se ovih dana pojavio i na nekim sajtovima, ali se uglavnom oslanja na „Novu strategiju“. -Neki od tih kapitalnih industrijskih objekata, kao i najznačjanija infrastruktura, i danas imaju ogromnu vrednost od koje se zavrti u glavi. Borski gigant je učestovao u celini, ponegde i većim delom, primerice, u gradnji novosadskog „Novokabela“, fabrika kablova u Zaječaru i Jagodini, Valjaonice bakra u Sevojnu, Topionice cinka u Trepči, 70 kilometara autoputa Beograd-Niš, 100 kilometara pruge Zaječar- Beograd, dela bolnice u Zaječaru i pruge Beograd- Bar, „Severa“ Subotica, cele infrastrukture i žičare na Kopaoniku, HEI „Đerdap“, elektro-mreže Đerdap-Zaječar-Bor-Niš, 
Sava-centra, hrama Svetog Save, Jugoslovneskog dramskog pozorišta… Ni to nije sve. Podsetiću i na Ibarske rudnike u Doljevcu, fabriku i pristanište u Prahovu, zgradu Energoprojekta u Beogradu, Fabriku obojenih metala u Prokuplju i Fabriku odlivaka u Žagubici , Beogradski sajam, Fabriku sumporne kiseline u Šapcu, celokupnu čeličnu konstrukciju mosta „Gazela“, te deo VMA, Vojnog odmarališta na Tari, više mostova nakon NATO agresije, 30 miliona dolara izdvojenih za „Jelen-Hajat“ na Crnom vrhu, Miloševićevu rezidenciju na Dubašnici, celu infarstrukturu Bora i Majdanepka- ističe Zvonko Damjanović.
Ekonomista Branko Dragaš sa svojom ekipom došao je do još nekih bitnih podataka koji će, ubeđen je, kad-tad nekome koristiti i neće se, kao danas, izbegavati u javnosti. Na primer, RTB Bor je gradio i ulagao i u Zlataru Majdanpek, Fabriku kablova u Zagrebu i Tovarnu Maribor, ELID u Donjem Dušniku i „14.avgust“ u Sokobanji, knjaževački IMT, FAGUM u Zvorniku, rudnike Bučim i Lece, rudnike uglja Bogovina i Rtanj, fabrike kreča kod Banja Luke i šinskog pribora u Svrljigu, investirao u geološke radove kod Konjuha , Brskova i Bosilegrada, u Centar za rehabilitaciju Gamzigradska banja, brane na Borskom jezeru i Timoku kod Knjaževca, potom telefonske linije Bor-Zajrčar-Niš i Bor-Majdanpek, izdvajao za dalekovod na Kozari dužine 23,5 kilometara, kupio celokupnu opremu i mehanizaciju Preduzeća za puteve Zaječar, gradio odmaralšta u Rovinju, Čanju, Orebiću, Vrnjačkoj banji, Sutomoru, Omišu, Vodicama, u Budvi, hotel u Lepenskom viru, stambeno naselje u Baru, opremao Intstitut za majku i dete na Novom Beogradu… Parama koje su date za gradnju Železare Sisak, Bor je mogao da otvori još jedan rudnik.
PODIGLI INO-KREDIT ZA „ĐERDAP“
Naši sagovornici ne zaboravljaju još neke vredne objekte izvan Srbije u koje je današnji iznemogli Bor izdvajao kapom i šakom. To su: hotel u Ohridu i Rafinareija nafte u Skoplju, žičare na Jahorini i Belasici i sarajevska ZETRA. U gradnju Železare u Zenici učestvovalo se sa 60 odsto kapitala, gradilo se odmaralište u Neumu, pomagalo sarajevskom Energoinvestu i makedonskom kombinatu „Feni“. Ne treba zaboraviti i ogromne inevsticije u puteve u Timočkoj Krajini, sportske i verske objekte…
-Kod gradnje “Đerdapa” dolazimo do neverovane istine: da bi se izgradila hidrocentrala, RTB je morao da podigne i inostrane kredite kako bi isplatio svoj, ali i deo koji su preuzele druge firme iz bivše SFRJ. Možda je još zanimljivije i ubedljivije podsetiti na 1994. godinu kada je “deda Avram” uveo novi dinar sa pokrićem u borskom zlatu. Novi dinar je zahvaljujući borskom zlatu bio relativno konvertibilan. RTB je u to vreme proizvodio 
mesečno 8.000 tona bakra i izvesne količine zlata, što je po tadašnjim niskim cenama iznosilo ukupno 26 miliona dolara. Svi troškovi nisu bili veći od 5 miliona dolara, a gde je odlazio ostali novac? Borskih 15.000 radnika dobijalo je platu kao i svi ostali u zemlji, pet i deset maraka mesečno, a moglo je da se mirne duše prigrabi 1.000 dolara. Kasnije su neke duvanske industrije i fabrike piva i mineralne vode uzimale isključivo sebi sve što su mogli više. Bor je uvek bio solidaran i zato ne treba bilo ko da se hvali kako navodno pomaže naše rudare, a ta milost nikako da stigne- konstatuje Damnjanović naglašavajući da je na zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta zlatnim slovima bilo ispisan naziv RTB-a Bor.
Dinkić odbio digitalizaciju
U „Grupi 55“ rekli su nam da su Dinkićevi ljudi odbili projekat ovog Udruženja građana na konkursku za javne radove o digitalizaciji arhivske građe RTB-a Bor. Jer, neophodno je da se svi ovi,kao i ostali važni podaci, sistematizuju. Videlo bi s koliko je učešće radničkog dinara i kolika su izdvajanja iz dobiti kombinata u gradnji objekata širom Srbije i bivše Jugoslavije. U Nacionalnoj službi zapošljavanja rečeno je da je projekat odličan, ali se zastalo kod Dinkića zbog navodno lošeg lobiranja.
- Postoji verodostojna istorijska građa iz koje bi se sačinila ekonomnska analiza posle koje ne bi važile nikakve političke odluke. Tačno bi se utvrdilo da li je i koliko RTB učestvovao u gradnji recimo EPS-a. Danas kombinat bakra duguje i za struju, a ubeđeni smo da je vlasnik nemalog dela imovine- kaže Radmila Ležajić, predsednik „Grupe 55“
Borska ulica u Beogradu
-Verujem da se ljudima već “zavrtelo u glavi” od ovih podataka i istina, ali ne sme da se zaboravi i radna akcija “Crni Vrh 1945.” kada je borska, uz pomoć ostale omladine Srbije, golim rukama u najtežim zimskim uslovima sekla drva za beogradske bolnice. Zato se jedna ulica u Beogradu zove “Borska ulica”. Sve je bilo na dobrovoljnoj bazi i bez dinara naknade. U toj akciji učestvovala su i deca od 12-13 godina. Neki od tih akcijaša, kao što su Slobodan Bosiljčić i Jovan Žikić, i danas su, hvala Bogu, živi. Filmovi “Osvajanje slobode” Zdravka Šotre i “Kako se kalio čelik” Vlade Bunjca o tome govore- ističe Zvonko Damjanović.
Bor se danas smrzava
-Da čudo bude veće, Bor je, izgleda, jedini grad u Srbiji koji se danas smrzava, jer Toplana nema energente. Doživeli smo da od industrijskog srca Jugoslavije budemo jad i beda. Nemoguće je da sadašnja vlast za to nije kriva. Devet godina čekamo boljitak, tri privatizacije nisu uspele, nema ulaganja u proizvodnju, mada su istražene ogromne rudne rezerve, država je davala subvencije koje su se trošile za plate, a ne za povećanje proizvodnje. Od 22.000 zaposlenih spali smo na 5.000 radnika, a i taj broj će uskoro biti prepolovljen-ističe Dragiša Trujkić, predsednik Opštinskog Samostalnog sindikata.
Brana Filipović
Preuzeto: Mondo
Srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je u petak da je u planu da država u Rudarsko-topioničarski basen (RTB) “Bor” investira 160 miliona evra.
Dinkić je rekao da će od tog iznosa 135 miliona evra biti za izgradnju nove topionice i fabrike sumporne kiseline, koje bi trebalo da budu izgrađenu za dve do tri godine.
On je dodao da će država investirati 25 miliona evra u kupovinu rudarske opreme i naveo da je Kanadska agencija za osiguranje izvoza (Export Development Canada – EDC) ponudila kredit po povoljnim uslovima.
Prema ranijim infromacijama Ministarstva ekonomije, RTB bi izgradnju trebalo da finansira robnim kreditom za koji će garantovati Vlada Srbije. Vlada se na to odlučila posle tri neuspešna tendera za prodaju RTB “Bor”.
Dinkić je kazao da će RTB Bor još neko vreme ostati u držzavnom vlasništvu i objasnio da se u “Bor” ulaže jer je cena bakra na svetskom tržistu porasla.
Konzul Čilea u RTB Bor
Posted on: 8. septembar 2009.
Pocasni konzul Cilea u Srbiji, Agustin Garsija, prilikom današnje posete RTB Bor, izjavio je novinarima da je u Boru nakon deset godina i da je došao zato što njegova zemlja i Srbija treba uskoro da uspostave stratešku saradnju. To je najbolje uciniti povezivanjem RTB Bor i cuvene svetske kompanije „Kodelko“ iz Cilea.
Blagoje Spaskovski, direktor Basena Bor rekao je da je Cile medju najvecim svetskim proizvodjacima bakra i da je ministar spoljih poslova Srbije Vuk Jeremic aposlutno u pravu što je zahtevao da se zvanicnici i predstavnici firmi „Kodelko“ i RTB Bor što pre sastanu i nastave plodnu saradnju u oblasti edukacije strucnjaka i prerade sirovina iz Cilea u Boru. Jer, i jedna i druga strana veruju da ce Bor najkasnije za pet godina ponovo doživeti staru slavu i svrstati se u red svetskih proizvodjaca bakra i plemenitih metala.
Konzul Garsija obecao je da ce posetiti i predstojece „Mokranjceve dane“ u Negotinu i nadaleko poznate Rajacke pivnice.
B.F.
RTB POSTAJE NACIONALNI GIGANT
Posted on: 5. avgust 2009.
Izvor: “Kolektiv”, Lj. Aleksic
Sva ulaganja u Bor su opravdana
Nikada nisam sumnjao da ovde ne može da se živi od bakra i nova Topionica – kao najveci uspeh novog menadžmenta – pokazace da Bor nije pogrešno izgradjen tik uz njene dimnjake. – I rudnicima neophodna ulaganja u mašine velikog kapaciteta. – Vlada razumela da se u Boru doista „jede hleb sa sedam kora“ i saradnja sa njom, a i Svetskom bankom je sve bolja. – Cestitajuci praznik prvi covek Basena podsetio da je održao obecanje: plate su ocuvane, nije bilo otpuštanja, ali nema ni opuštanja
RTB.- Rudari Bora i njihova kompanija koja je nadaleko pronela ime ovog grada u minulih stotinu godina, docekuju svoj dan spokojnije nego što su do skora slutili. Neizvesnost privatizacije zamenjena je nadom koju je doneo novi stav države prema jednom od najvecih preduzeca. RTB-u iz više razloga sasvim opravdano pristaju odrednice nacionalnog i strateškog, a sa njima i takav status. Bilansi pokazuju da se u Basenu danas više i bolje radi, sindikalna „tišina“ pokazuje da su zarade redovne, a projekat nove topionice i ovih dana usvojen biznis-plan – da se misli na buducnost. Ove godine ocekuju se planirane 23.000 tone bakra, a naredne 33.000. To bi vec dalo neku sigurnost da se, uz investiranje, 2013. stigne do 50.000 tona, što je i opravdanje da se ulaže u topionicu ciji su efekti bolji sa sopstvenim koncentratima.
„Spaseno“ 3.000 radnika
Prvog coveka Basena Blagoja Spaskovskog pitali smo kako je, nakon neuspele privatizacije, uspeo da usmeri kompaniju u pravcu koji obecava i šta je bilo najteže?
-Ispravio bih vašu konstataciju da privatizacija nije uspela. Ona je uspela prevodjenjem RTB-a u državno vlasništvo cime je sacuvano 3.000 radnih mesta. Toliko su, zapravo, mnogi „mozgovi“ ovoga grada, pa i šire, pretpostavljali da treba otpustiti da bi RTB bio pozitivan. Moram priznati da mi je bilo izuzetno teško da u vreme sunovrata cene bakra sa 8-9 hiljada dolara po toni, na 2.600, održim obecanja. Ipak, uspeo sam, rok isplate zarada cak je skracen za pet-šest dana, nije bilo otpuštanja, ali nema ni opuštanja! Nije bilo lako ni smanjiti troškove. Gospodin Djilas je ovih dana lepo rekao da treba preseci to neprimereno trošenje, angažovanje posebnih podizvodjaca, kamiona, bagera, buldozera… Posebno je teško bilo preseci poslove koji su bili neregularni – mimo tendera. Najjeftinija ponuda je bila veca za 30, 40, pa i 100 procenata!? Navešcu samo da smo kod damper-guma skinuli cenu za 27 procenata, kod penušaca za 53, kod ksantata za 136, celicnih obloga za 40, ležajeva za 27 itd. Mada je svako kidanje tih veza stvaranje neprijatelja, sve to moralo je da se uradi da bismo opstali u vreme ovako niskih cena bakra. Danas u RTB-u rade samo neophodna „treca lica“.
A, da to nismo uradili, plata sigurno ne bi bilo. Jer, otkopavamo ogromne kolicine rude, ali se iz nje izvuce 30 do 40 posto manje bakra. Rezultati prošlog meseca pokazuju da smo imali dva miliona tona iskopina, što je više nego duplo od prosecne mesecne proizvodnje u prošloj godini. Bakra je, medjutim, manje zato što je sadržaj bakra u rudi manji. Dato je i dvaput više raskrivke, znaci troši se novac na otkrivanje ležišta, ali ta bogatija ruda eksploatisace se tek pocetkom 2011. godine.
Nema odstupanja od nove topionice
Nakon što je ministar Dinkic saopštio da ce država pomoci gradnju nove topioinice, sve je bolje krenulo, promenjena je strategija države… Dokle se stiglo sa novom topionicom?
-Nema odstupanja. Nova topionica ce se graditi. Fizibiliti studija, uradjena od naših strucnjaka i potvrdjena od beogradskih i borskih metalurških Instituta i fakulteta, ukazala je na finsku „Ototek“ fleš- smelting tehnologiju kao najpovoljniju. Takozvani „cash flow“ (tok novca) za nju pokazuje da je dobit, ili ostatak para, sa njom, na današnji dan 40 odsto veci nego kod druge dve – australijske. Profesor Tim Smit, vrhunski strucnjak i predsednik Svetskog kongresa metalurga, potpredsednik firme „SNC-Lavalin“ koja je projektovala skoro pola topionica u svetu (i finskih i australijskih) ovde je pred kamerama rekao da Boru odgovara „OTOTEK“ fleš-smelting tehnologija. Kao najsavremenija, najsavršenija, najjednostavnija i najjeftinija proizvodnja tone bakra ona ce sigurno zadovoljiti naš kljucni zahtev – da iskorišcenje metala i sumpor-dioksida bude 98 procenata.Ubedjen sam da cemo s proleca, u prvom kvartalu, postaviti kamen-temeljac, kao što sam ubedjen i u tvrdnju gospode iz „ SNC- Lavalina“ da cemo za 35-36 meseci sigurno imati gotovu tehnologiju i cisto nebo nad Borom. A Topionica kakva ce se ovde podici – što je najveci uspeh novog menaxmenta – pokazace da grad nije pogrešno izgradjen pored njenih dimnjaka, da radnici pešice, a ne vozeci se 20 km, dolaze na posao. Šestog avgusta cemo vratiti i sirenu kao stari simbol rudarskog Bora.
Kako se odvija veoma važna saradnja sa Vladom i Svetskom bankom?
-Saradnja sa Vladom je izuzetna. Ministrima i strucnim ljudima u Vladi trebalo je pojasniti šta je Bor da bi nam dali podršku za Topionicu kakvu smo dobili od potpredsednika Vlade. I kad se razgovara sa ministrom za rudarstvo i ostalima, pojašnjenja idu u pravcu da je rudarstvo doista „hleb sa sedam kora“. Što se tice saradnje sa Svetskom bankom, posle jucerašnjeg sastanka mogu da kažem da smo definitivno dobili 30 miliona dolara za saniranje ekološkog nasledja i 13 miliona dolara za razvoj novih malih i srednjih preduzeca koja ce uposliti ljude koji su nekada radili u RTB-u, ali i mlade. Moram priznati, da iako sam ponosan na odluku o gradnji topionice, smatram da se ne treba oslanjati samo na RTB i dimnjake.
Rude za još 100 godina
Zna se da Jama ima rude, ima li i buducnost?
- Prethodno rukovodstvo je govorilo da Jamu treba zatvoriti jer stvara gubitke. A Jama – to sam napisao i Vladi – ima rude koliko sva preostala ležišta. Sada prilazimo rudnom telu „D“ u kome je cetiri miliona tona rude sa prosecnim sadržajem bakra od jedan do 1,2 procenta i pet do deset puta vecom koncentracijom zlata. I jedno i drugo garantuju nam da ce se narednih pet godina tamo raditi u kontinuitetu i obezbediti vreme za (do)istraživanje „Borske reke“- ležišta buducnosti, a „usputna“ ruda donece nam novac za raskrivanje „Krivelja“ i majdanpeckih kopova.
Geološka služba RTB-a, a posebno priznati geolog, dr Dejan Koželj, tvrde da u „Borskoj reci“ možemo da ocekujemo oko 200 miliona tona rude sa prosecnim sadržajem od 0,8 odsto bakra! Ako tome dodamo i onih 300 – 400 miliona sa prosecnim sadržajem 0,6 bakra onda je to pravo bogatstvo koje daje pravo Jami i Boru da traju još 100 godina! Gospodin Rikardo Palma, cileanski ekspert za blok-kejving metodu je rekao: vaša ruda u „Borskoj reci“ (posle simulacije) pokazuje da se sva kolicina može izvuci tom metodom samozarušavanja i sa izuzetno malo eksploziva i malo rada istace i vozi na preradu. Vec u drugoj polovini sledece godine u Jami ocekujem mnogo bolje rezultate, pošto do kraja ove moramo prodreti u bogatije partije rude.
Potrebna mocna oprema
Kakvo je stanje u „Velikom Krivelju“ i planovi za Cerovo?
Najveca ili najbolnija tacka je „V. Krivelj“ koji je nekada davao 40.000 tona bakra godišnje. On i danas daje slicne kolicine rude – osam miliona tona (što je dvaput više nego prošle i pretprošle godine) – ali je sadržaj bakra najmanji upravo tamo: 0,20 do 0,22 a ima i sulfata koji se ne mogu iskoristiti. I kada tamo ekipa najboljih flotera, vracenih iz penzije, ne može da poboljša iskorišcenje, znajte da ga ni Bog ne može uciniti vecim. Buducnost ovoga kopa su samo ulaganja u nove kamione od 240 i više tona, a ne u igracke, kao i u velike bagere kašike od 23 i 27 kubika. Potrebno nam je najmanje cetiri do pet narednih godina da bismo krenuli u otkrivanje bogatijeg dela ležišta, a odmah zatim i još toliko kamiona, da bi se potom prešlo na ispumpavanje vode koja se tamo nakupila i, uz prevoz raskrivke transportnim sistemom do borskog kopa, za dve godine (2011), stiglo do odlicne rude sa 0,34 odsto bakra.
-Jalovina sa kriveljskog kopa bice dopremana u stari borski kop zajedno sa jalovinom iz tamošnje flotacije koja ce biti u obliku paste i tako cemo vreme njegovog zapunjavanja sa 20-ak godina skratiti na 10-ak. Time cemo zaustaviti i smicanje njegovih kosina koje može (kaže studija) da ugrozi zgrade sve do Direkcije i Fakulteta. Pre par dana smo iselili dve kuce zbog velikih naprslina ispred njih, a moracemo još dve. Zapunjavanjem starog kopa eliminiše se i opasnost od prodra vode u Jamu.
-Što se tice Cerova, ono ce biti rudnik druge razvojne faze. Prva su Jama, Krivelj i RBM, sa ulaganjima od 120 miliona dolara, a iz Cerova-primarnog ce se preradjivati 7,5 miliona tona rude godišnje, ali tek za sedam godina (i nakon izgradnje novog cevovoda), što ce dati najviše 25.000 tona bakra u (vrlo kvalitetnom) koncentratu godišnje.
Voda otela rudu
Majdanpecki kopovi su puni vode, ali se racuna na njih?
- Tamo je stanje ocajno. U jednom i drugom kopu je par desetina miliona kubike vode. Treba ukloniti i 35-40 miliona tona raskrivke da bismo došli do rude sa 0,40 odsto bakra. Ali, i tu je neophodno veliko ulaganje u utovarnu i transportnu opremu. Uložili smo 1,3 miliona dolara da bismo rekonstruisali fazu 2 (ocerupanog) transportnog sistema i napravili novu sitaru. Sitara ce se vrlo brzo isplatiti uštedama na struji, a transportni sistem time što je trasa za prevoz rude skracena sa 5,8 km na 800 metara. Najteže u Majdanpeku je ispumpavanje vode iz kopova, jer propisi nalažu da se ona neutralizuje pre nego što se ispumpa u Pek. Tu nas ocekuju ulaganja od blizu 50 miliona dinara, a projekti su gotovi. Verujem u sve rezultate, racunice i projekcije i ocekujem da u skorije vreme poslovanje RBM-a bude pozitivno. Ali, ponavljam, preduslov su ulaganja u opremu za koje ce vrlo brzo biti odlu?cno po istom principu kao i za topionicu –država daje garanciju, a iz robnih kredita se „povlaci“ mocna i dobra svetska oprema.
Petnaestogodišnja vizija
Pre nekoliko dana Odbor RTB-a je usvojio biznis-plan. Šta on pokazuje?
-Pokazuje da se ovde isplati rudariti, pokazao je izuzetnu perspektivu RTB-a, odlicnu dobit u narednih 15 godina, a to znaci da su sva ulaganja u metalurgiju i rudarstvo Bora i Majdanpeka sasvim opravdana. On se i radi, pre svega, za Vladu, koja nas podržava, i banke koje ce nas kreditirati. Zato s punim pravom mogu da zatražim da se sada javno izvine svi oni „eminentni strucnjaci“ koji su 2001. i 2002. godine slali Vladi brojne sumorne price i „crna“ pisma. Ja nikada nisam sumnjao da se u Boru ne može živeti od bakra!
Ovo o cemu govorim potvrdilo je i interesovanje stranih kompanija. Poslednja dva meseca ovde su bili predstavnici dva internacionalna investiciona fonda i tražili „Cerovo-primarno“ i „Borsku reku“, ali pod takvim uslovima koje nismo ni smeli da predložimo Vladi. Konacno, ne mogu a da ne budem zadovoljan onim što smo postigli bez ulaganja. Ponovicu da je stalno ulaganje u rudarstvo i metalurgiju neophodno i bez njega nema vece proizvodnje i sigurnosti, a svim radnim ljudima RTB-a, gradjanima Bora i Majdanpeka, uz cašu pica i rudarsko „Srecno“, cestitam Dan rudara i Dan RTB-a, sa željom da, uz malo više znoja, docekamo bolje dane!
Saradnja sa opštinom
-Trudio sam se da saradnja i sa prethodnim i sadašnjim rukovodstvom opštine Bor bude dobra. Naše obaveze ispunjavamo koliko god možemo, ali ne i potpuno, što rukovodstvo opštine shvata. Potpisali smo protokol koji cemo poštovati.
Poštujemo dogovore
-I saradnja sa sindikatima je do sada bila izuzetno dobra. Ne slažemo se stalno, dogovori nisu laki. Naprotiv, naši sastanci traju i po 4-5 sati, ali to što se dogovorimo obostrano poštujemo.
