Članci označeni sa „banja“
Završena rekonstrukcija dvorca kneza Aleksandra Karađorđevića u Brestovačkoj banji
Autor: O.Hadžić
Ruinirani dvorac kneza Aleksandra u Brestovačkoj banji, sagrađen 1856. godine, u potpunosti je renoviran. Ovo zdanje ubuduće prestavljaće dom srpsko- rumunskog prijateljstva namenjen za prijem delegacija i gostiju opštine Bor. Ovaj, zaštićeni spomenički objekat koristiće se i za kulturno – turističke manifestacije, prevashodno za izložbene postavke, dok je sala u prizemlju namenjena za venčanja. U potkrovlju su četiri sobe, a na drugom spratu dva apartmana. U ostalim prostorijama biće smeštena biblioteka, stalna postavka predmeta i dokumenata iz vremena dinastije Karađorđevića i klub umetnika. Dvorac je ukupne površine 450 kvadrata. Popravke i opremanje dvorca originalnim nameštajem finansirala je Agencija za rekostrukciju EU u iznosu 357.000 evra.
Svečano otvaranje zakazano je za 30. oktobar kada se očekuje i dolazak princa Aleksandra i princeze Katarine.
Jedan lep dan u Brestovačkoj banji
AUTOR: B.Filipović
Dvojica starih kulinara i prijatelja iz Bora, Žarko Milić, gazda kafane „Barba“ i Borko Gajić, vlasnik privatne firme „Boking“ nisu žalili truda da spreme gulaš koji će, minule subote, zadovoljiti sve posetioce tradicionalne manifestacije „Dani Brestovačke banje“ (trajali prvi put samo jedan dan), ali i oraspoložiti i samog knjaza Miloša u liku jednog od glumaca-amatera, pa je ovo jelo dobilo i jedinstven naziv, gulaš „Franjo Josif“ ili „Austrougarski gulaš na srpski način“.
-Uvaženi knjaže, ovo morate probati, samo ne znam da li će Vam prijati-poklonio se kafedžija Žarko knajzu svome.
- Prvo i prvo, idem se umiti na izvoru za oči, – prozbori „Njegovo visočanstvo“.
Na to će domišljati ugostitelj:
-Zar se niste umili kad već obilazite narodne sofre… Knjaz se zbuni, ode do izvora , umi se i u povratku isproba „Franjin“ gulaš koji se od ostalih razklikovao jedino po tome što je „začinjen“ pivom koje su naši gastarbrajteri pre dan doneli iz Beča.
Sem tradiiconalnih, starih vlaških jela, našlo se i više štandova domaće radinosti iz okolnih opština, tiskali su se majstori starih zanata sa svojim rukotvorinama, čula se pesma sa brežuljka pored još nepreuređenog dvorca knjaza Aleksandra, u konaku knjaza Miloša priređena je izložba predmeta iz turskog i kasnijeg doba, slikari su ovekovečili lep, sunačan dan.U banji, prodatoj pre šest godina, nije bilo puno naroda. Na putu do hotela „Srpska kruna“ prolaz je krčilo sedam-osam džipova i mercedesa i jedan crni „jaguar“ francuske registracije.
-Došao sam iz Nikoličeva kod Zaječara da predstavim domaćinstvo namenjeno turistima. Nudim odličnu hranu, ugodan smeštaj i kupanje u seoskoj banji sa termalnim izvorima. Nedavno smo dobili autostradu pored sela, a moja kuća je i prvi nikoličevski hotel. Turizam ovde potiče iz 1892. godine, od prve kafane koja se i tad zvala „Stara kafana“. Da bi u selo dolazili ljudi iz celog sveta moramo naučiti neke stvari, od jezika do opšte kulture. Nije sve u jelu i piću – priča Bojan Pavlović predstavljajući prvog suseda u selu, 75-godišnjeg violinistu Petra Veličkovića .
U banji smo, u skromnom, vašarskom ambijentu, susreli i Slavinku Verhovski, predsednicu knjaževačkog Etno-centra, Udruženja za negovanje tradicije. Okuplja 40 članova, a nedavno je u radni odnos primila pet vezilja, tkalja i pletilja.
-Finansira nas Ministarstvo omladine. Dobile smo i projekat Javnih radova za izradu dvoprežnih čarapa Timoka.. Tkajemo torbice, ćilime, šalove. Posredstvom Etno-mreže obučavamo i zapošljavamo mlade. Za naše rukotvorine zainteresovani su Francuzi i Italijani.U Knjaževcu izrađujemo i suvenire od drveta, ikone, predmete za domaćinstva – kazuje Verhovska upoznajući nas sa pletiljama, Milankom Jevtić i Dobrilom Milenković.
Ljuba i Dušica Milenković i Vladimir i Jelica Gulić došli su da predstave svoje kuće za odmor u Banjskom polju, udaljene od banje jedva 400 metara. Oni već tri poslednje godine ugošćavaju Ukrajince i Ruse, Francusze i Nemce. Odštampali su ukusne prospekte, obezbedili suvenire, postavili svakojake đakonije.
-Radio sam u Topionici i rafinaciji i umesto stana od firme dobio sam kredit za kuću. Banja je lekovita, blizu je Borsko jezero, Zlotske pećine mame, okolina je kao iz bajke. Zašto onda da se ne posvetim turizmu. Umemo da se približimo i ljudima, koristimo internet, nudimo kompletnu srpsku kuhinju. Ide posao, ne žalimo se -govori Ljuba nudeći negotinsko rumeno vino i pitu zeljanicu.
Dok je narod šetao po jakom suncu i razgledao izobilje narodnog umenja, kraj dvorca Karađorđevića smenjivale su se folklorne grupe i bendovi.
Glavnom uredniku…
Od Slavinke Verhovski dobili smo pismo naslovljeno „Glavnom i odgovornom uredniku“, nešto kao specijalnu razglednicu sa markom i poštanskim žigom. Kad se otvori vide se ukusni fotosi Knjaževca, gradića na tri reke . U tekstu naslovljenom “Poštovani uredniče“, piše i ovo: – Reportažu moramo promeniti, ovde se, sem tri provedena dana, mora još malo ostati i više napisati… , a kao usput, spominju se vinarija „Jović“, termalni izvor „Banjica“, lokalitet Ravna, Babin zub…
Pesma o banji…
Iako ne u sklopu programa, na lokalnoj TV „Sezam“, dan pre manifestacije, prvi put u dugoj istoriji ove stare srpske banje, promovisan je (na izvestan način) spot i pesma o Brestovačkoj banji. Pesmu je otpevao i komponovao poznati borski muzičar Žarko Timotijević, a stihove je napisao novinar Brana Filipović koji je i autor dokumentarnog filma o Brestovačkoj banji.
POPRAVKA TRI MOSTA NA CRNOM TIMOKU
Posted on: 14. jul 2009.
Prema izveštaju Auto-moto Saveza Srbije, na magistralnom putu M-5 Paraćin-Zaječar, na delu između Selišta i Gamzigracke banje, popravlja se most preko reke Crni Timok, neposredno pre ulaska u tunel. Biće rekonstruisana tri mosta između Selišta (raskrsnica iz pravca Paraćina za Zaječar i Bor) i prvog (i jedinog) tunela na deonici od Selišta ka Zaječaru. Prema planu Preduzeća za puteve Zaječar, prvo će se popravljati most broj tri do 31. avgusta., drugi most do 20. oktobra, a treći do 15.novembra.
Tokom radova na nekom od ovih mostova saobraćaj se reguliše naizmeničnim propuštanjem vozila prema postavljenoj vertikalnoj signalizaciji. Upozoravaju se vozači da obavezno poštuju signalizaciju i da budu maksimalno oprezni. Za vreme trajanja popravke mostova biće povremenih i potpunih obustava saobraćaja. Vozači mogu da koriste alternativne pravce: iz Paraćina za Zaječar, Negotin ili Knjaževac, put od Selišta ka Boru, preko Nikoličeva za Zaječar i dalje. Vozači iz Knjaževca i Zaječara koji putuju prema Paraćinu koristiće regionalni put Zaječar-Boljevac preko Lubnice ili pravac Zaječar-Bor-Selište (preko Nikoličeva).
Olivera Hadžić
