Arhiva za kategoriju ‘Uncategorized’
Na 17. sednici Saveta, održanoj 24. septembra 2009. godine, za dekana Tehničkog fakulteta u Boru, u mandatnom periodu od 1. oktobra 2009. godine do 30. septembra 2012. godine izabran je dr Milan Antonijević, redovni profesor. Za prodekana za nastavu izabrana je dr Snežana Milić, docent, za prodekana za naučno-istraživački rad i medjunarodnu saradnju izabrana je dr Dragana Živković, redovni profesor i za prodekana za materijalno-finansijsko poslovanje izabran je dr Milan Trumić, vanredni profesor.
Mediacentar Bor
Braćo moja, jeste li živi?
Posted on: 30. septembar 2009.
Petar Stojanović (80) iz borskog sela Krivelj seća se oca Save, Solunca, ali nikad nije upoznao dvojicu braće Francuza, rođenih u Parizu
Napunio je ovih dana Petar Stojanović iz borskog sela Krivelj 80 godina, ali do sada nije upoznao dvojicu braće rođenih dvadesetih godina prošlog veka u pariskom predgrađu Versaj, mada se nada da će se i to jednog dana, za njegovog života, dogoditi. Jedino ako su živi, jer malo su stariji od njega koji je, iako u poodmaklim godinama, živahan i nenarušenog zdravlja. Otac Sava, Solunac, nakon završetka Prvog svetskog rata i Solunskog fronta, obreo se sa francuskom vojskom u Versaju i – tu ostao. Tamo se oženio i stekao dva sina, ostavljajući svoje selo podno borskog runika, mislio je, zanavek. Ipak, životni puti bili su drugačiji…
-Bila je 1927. godina kada je moj deda, a Savin otac, Paun umro. Znali smo da se Sava tamo u Parizu oženiuo Francuskinjom i da ima dvoje muške dece. On se pokatkad pismima javljao.Pisao je kako je na Solunskom frontu, i ranije, zavoleo Franzuze kao braću. Ne samo on, nego svi borci, svi Srbi u izgnanstvu tih, ratnih godina, gledali su u Francuze kao najmilije. Pomagali su nam 1916. i kasnije kad je bilo najgore. Otišao je sa njima. Zaposlio se kod nekog industrijalca u Versaju. Bio je poslušan i vredan. Gazda ga je zavoleo i svoju ćerku udao za njega. Izrodili su dvoje dece. I, eto, taj dolazak na sahranu oca mu Pauna, i ljubav prema rodnom kraju, zadržali su ga u Krivelju. Ubrzo se oženio Kosarom iz susednog sela Gornjana. Dobili su tri sina i ćerku. Moj mlađi brat Miodrag umro je prošle godine. Ostao sam samo ja- priča starina Petar čvrsto držeći uramljemu očevu sliku.
Petar se rodio 1929. Seća se da mu je otac govorio kako je jedno vreme Francuskinja zvala da se vrati, želela je i ona sa decom da dođe kod nas. Dobila je odgovor da se oženio i tu se priča završila. Više se nikad nije javljala. No, održavao je kontakte sa francuskim inženjerima koji su sve do Drugog svetskog eara rukovodili borskim rudnikom.
-Dolazili su iz Bora u fijakerima u Krivelj. Dugo su sedeli, jeli i pili, veselili se. Otac je perfektno znao francuski jezik. To ih je oduševljavalo. Ne bih rekao da im je govorio i da je njihov zet. Bio je lepo pismen. Držao je seosku mehanu, bavio se trgovinom. Teško mu je pao novi rat. On, koji je 1912. stupio u Balkanske ratove, prošao celu golgotu Velikog rata i dočekao slobodu 1918. morao je ponovo da uzme pušku. Sećam se da se krio od četnika po Velikom kršu i Crnom vrhu. Hteli su da ga ubiju. Najteže trenutke je doživeo nakon Drugog rata – uzeli su mu veliku imovinu i mehanu. Mnogo se sekirao, tako da je i umro 1949. godine. Mogao je još da poživi- podseća Petar kome nikad nije ispunjena želja da vidi, kaže, bar jednog od dvojice francuske braće.
Ćerka Petrova Ljubinka priča da je rođena iste godine kad joj je deda Sava ispustio dušu i da joj je žao što „nije stigla“ da ga upozna, ali je kasnije, po kazivanju njegovih sinova, zapamtila da je radio i u nekoj francuskoj fabrici oružja. Tamo su, veli, dobijali oznake da su Srbi i zato je ne njegovoj odeći zakačena i oznaka sa slovom S. On je to, očigledno, poštovao, jer se sa slovom S i fotografisao.
-Kad bi za života bar telefonom čuo jednog od braće iz Francuske. Ako su živi, naravno. Bila bi mi to najveća nagrada za ceo ovaj dugi i skormni životni vek-izgovori Sava trljajući suzne oči.
Vojna parada u napuštenoj kući
U napuštenoj, oronuloj bivšoj mahali koja je kasnije bila i porodična kuća u centru Krivelja, u paučini i memli, na zidovima s kojih mlater lagano otpada, visi nekoliko uramljenih fotografija. Deda Petrov Paun je u najmanjoj sobici, u većoj, gostinskoj, dominiraju fotosi Save Stojanovića „trgovca i meandžije“ i velika „slika“ s Vojne Parade pobednika u Parizu 1919, nakon Versajskog sporazuma o miru. U trećem redu, druga s leva, u marševskom koraku, jedinica Srpske vosjke. Tu su i elitne jedinice Čehoslovačke, Poljske, Belgije, Grčke, Portugalije, Italije, Amerike… Fotografija je doneta 1927. u Krivelj i do danas se čuva u usamljenoj kući Save Solunca.
Brana Filipović
U Novom gradskom centru otvorene nove prostorije namenjene građanima
AUTOR: B.Filipović
Boranin Zoran Đorđević otvorio je, na Malu Gospojinu, u novoj i jedinoj sliakrskoj Galariji u Novom gradskom centru, u novim prostorijama te Mesne zajednice, svoju prvu samostalnu izložbu. Na otvaranju, u prisustvu više od stotinu znatiželjnika i Zoranovih prijatelja, govorila je likovni kritičar, Slađana Đurđekanović-Mirić:
-Đorđević svoj slikarski talenat izrazitije počinje da koristi od 2006. godine od kada kolektivno izlaže i učlanjuje se u Udruženje likovnih umetnika „Vane Živadinović Bor“. Za to vreme ogledao se u raznim formatima, primenjivao različite tehnike i bio prisutan u više likovnih ateljea i radionica. Izlagao je na Stolu, u Brestovačkoj banji, u selu Luka, Kovinu, Boru i Zemunu, Žagubici. Priroda je danas njegova prva opsesija, slikar nas vodi u jedan lepši svet, u prostore gde je vreme stalo…
Otvaranjem Đorđevićeve izložbe, Bor je, u novim prostorijama Mesne zajednice Novi centar, dobio još jedan lep, i na dobrom mestu, galerijski prostor. To je i jedina Mesna zajednica koja je do sada upriličila ovakav zanimljiv kulturni događaj koji neće biti i jedini.
-Pokušaćemo da okupimo umetnike iz celog grada, ljude dobre volje, sportiste, pisce, slikare i da im pružimo neophodne uslove. Jer, ovaj deo grada je zaboravljen i prepušten sebi. Gotovo ništa se ne događa, jer su sve instutcije i ustanove u starom Boru, mada i u NGC ima mogućnosti da se organizuje kulturni život-kaže Borko Gajić, predsednik MZ Novi centar.
Konzul Čilea u RTB Bor
Posted on: 8. septembar 2009.
Pocasni konzul Cilea u Srbiji, Agustin Garsija, prilikom današnje posete RTB Bor, izjavio je novinarima da je u Boru nakon deset godina i da je došao zato što njegova zemlja i Srbija treba uskoro da uspostave stratešku saradnju. To je najbolje uciniti povezivanjem RTB Bor i cuvene svetske kompanije „Kodelko“ iz Cilea.
Blagoje Spaskovski, direktor Basena Bor rekao je da je Cile medju najvecim svetskim proizvodjacima bakra i da je ministar spoljih poslova Srbije Vuk Jeremic aposlutno u pravu što je zahtevao da se zvanicnici i predstavnici firmi „Kodelko“ i RTB Bor što pre sastanu i nastave plodnu saradnju u oblasti edukacije strucnjaka i prerade sirovina iz Cilea u Boru. Jer, i jedna i druga strana veruju da ce Bor najkasnije za pet godina ponovo doživeti staru slavu i svrstati se u red svetskih proizvodjaca bakra i plemenitih metala.
Konzul Garsija obecao je da ce posetiti i predstojece „Mokranjceve dane“ u Negotinu i nadaleko poznate Rajacke pivnice.
B.F.
SABOR LEPOTE I FOLKLORA
Posted on: 2. septembar 2009.
Internacionalni Festival pesme i igre u Slatini kod Bora
Na Internacionalnom Festivalu pesme i igre u Slatini kod Bora, KUD iz Metovnice poroglašen je najboljim, dok je za lepoticu saborovanja izabrana Slađana Glavić iz istog sela. Prva pratilja lepotice je Slatinjanka Sonja Stanković. Otvarajući Festival, Dragan Marković, predsednik Skupštine opštine Bor naglasio je značaj ovakvih okupljanja i poželeo da se pesma i igra na daleko pročuju i prenesu dobar glas naroda iz Slatine širom Srbije.
Učesnici Festivala su, sem domaćina, i kulturno-umetnička društva iz Žagubice, Metovnice, Valakonja, Rekovca, Lubnice, Jasikova kod Majdanpeka i Osanice. Aplauze je pobro i Pionirski KUD “Branko Olar” iz Slatine.
Dragan Popaz
Jedan lep dan u Brestovačkoj banji
AUTOR: B.Filipović
Dvojica starih kulinara i prijatelja iz Bora, Žarko Milić, gazda kafane „Barba“ i Borko Gajić, vlasnik privatne firme „Boking“ nisu žalili truda da spreme gulaš koji će, minule subote, zadovoljiti sve posetioce tradicionalne manifestacije „Dani Brestovačke banje“ (trajali prvi put samo jedan dan), ali i oraspoložiti i samog knjaza Miloša u liku jednog od glumaca-amatera, pa je ovo jelo dobilo i jedinstven naziv, gulaš „Franjo Josif“ ili „Austrougarski gulaš na srpski način“.
-Uvaženi knjaže, ovo morate probati, samo ne znam da li će Vam prijati-poklonio se kafedžija Žarko knajzu svome.
- Prvo i prvo, idem se umiti na izvoru za oči, – prozbori „Njegovo visočanstvo“.
Na to će domišljati ugostitelj:
-Zar se niste umili kad već obilazite narodne sofre… Knjaz se zbuni, ode do izvora , umi se i u povratku isproba „Franjin“ gulaš koji se od ostalih razklikovao jedino po tome što je „začinjen“ pivom koje su naši gastarbrajteri pre dan doneli iz Beča.
Sem tradiiconalnih, starih vlaških jela, našlo se i više štandova domaće radinosti iz okolnih opština, tiskali su se majstori starih zanata sa svojim rukotvorinama, čula se pesma sa brežuljka pored još nepreuređenog dvorca knjaza Aleksandra, u konaku knjaza Miloša priređena je izložba predmeta iz turskog i kasnijeg doba, slikari su ovekovečili lep, sunačan dan.U banji, prodatoj pre šest godina, nije bilo puno naroda. Na putu do hotela „Srpska kruna“ prolaz je krčilo sedam-osam džipova i mercedesa i jedan crni „jaguar“ francuske registracije.
-Došao sam iz Nikoličeva kod Zaječara da predstavim domaćinstvo namenjeno turistima. Nudim odličnu hranu, ugodan smeštaj i kupanje u seoskoj banji sa termalnim izvorima. Nedavno smo dobili autostradu pored sela, a moja kuća je i prvi nikoličevski hotel. Turizam ovde potiče iz 1892. godine, od prve kafane koja se i tad zvala „Stara kafana“. Da bi u selo dolazili ljudi iz celog sveta moramo naučiti neke stvari, od jezika do opšte kulture. Nije sve u jelu i piću – priča Bojan Pavlović predstavljajući prvog suseda u selu, 75-godišnjeg violinistu Petra Veličkovića .
U banji smo, u skromnom, vašarskom ambijentu, susreli i Slavinku Verhovski, predsednicu knjaževačkog Etno-centra, Udruženja za negovanje tradicije. Okuplja 40 članova, a nedavno je u radni odnos primila pet vezilja, tkalja i pletilja.
-Finansira nas Ministarstvo omladine. Dobile smo i projekat Javnih radova za izradu dvoprežnih čarapa Timoka.. Tkajemo torbice, ćilime, šalove. Posredstvom Etno-mreže obučavamo i zapošljavamo mlade. Za naše rukotvorine zainteresovani su Francuzi i Italijani.U Knjaževcu izrađujemo i suvenire od drveta, ikone, predmete za domaćinstva – kazuje Verhovska upoznajući nas sa pletiljama, Milankom Jevtić i Dobrilom Milenković.
Ljuba i Dušica Milenković i Vladimir i Jelica Gulić došli su da predstave svoje kuće za odmor u Banjskom polju, udaljene od banje jedva 400 metara. Oni već tri poslednje godine ugošćavaju Ukrajince i Ruse, Francusze i Nemce. Odštampali su ukusne prospekte, obezbedili suvenire, postavili svakojake đakonije.
-Radio sam u Topionici i rafinaciji i umesto stana od firme dobio sam kredit za kuću. Banja je lekovita, blizu je Borsko jezero, Zlotske pećine mame, okolina je kao iz bajke. Zašto onda da se ne posvetim turizmu. Umemo da se približimo i ljudima, koristimo internet, nudimo kompletnu srpsku kuhinju. Ide posao, ne žalimo se -govori Ljuba nudeći negotinsko rumeno vino i pitu zeljanicu.
Dok je narod šetao po jakom suncu i razgledao izobilje narodnog umenja, kraj dvorca Karađorđevića smenjivale su se folklorne grupe i bendovi.
Glavnom uredniku…
Od Slavinke Verhovski dobili smo pismo naslovljeno „Glavnom i odgovornom uredniku“, nešto kao specijalnu razglednicu sa markom i poštanskim žigom. Kad se otvori vide se ukusni fotosi Knjaževca, gradića na tri reke . U tekstu naslovljenom “Poštovani uredniče“, piše i ovo: – Reportažu moramo promeniti, ovde se, sem tri provedena dana, mora još malo ostati i više napisati… , a kao usput, spominju se vinarija „Jović“, termalni izvor „Banjica“, lokalitet Ravna, Babin zub…
Pesma o banji…
Iako ne u sklopu programa, na lokalnoj TV „Sezam“, dan pre manifestacije, prvi put u dugoj istoriji ove stare srpske banje, promovisan je (na izvestan način) spot i pesma o Brestovačkoj banji. Pesmu je otpevao i komponovao poznati borski muzičar Žarko Timotijević, a stihove je napisao novinar Brana Filipović koji je i autor dokumentarnog filma o Brestovačkoj banji.
Iz razgovora Bransilava Rankića, predsednika opštine Bor sa novinarima, 20.avgusta
- Izvestiću vas o aktivnostima u prethodnom periodu, pre svega održana je sednica veća, na kojoj je jedan broj tačaka dnevnog reda predložen Skupštini na usvajanje.Očekujem da će sednica Skupštine biti održana 27. u četvrtak. Danas se umnožava materijal i šalje odbornicima. U toku je priprema da se održe i konsultacije sa šefovima odborničkih grupa oko dnevnog reda shodno poslovniku o radu Skupštine.
-Moram vam reći da opština Bor prolazi ovog trenutka kroz veoma tešku situaciju, i pored svega onoga gde je bilo moguće uštedeti i zatvoriti sve ventile za oticanje novca, nažalost , nismo u stanju da počnemo smanjivati obaveze opštine Bor. Naprotiv, neposredno, posle preuzimanja vlasti, došlo je do povećanja zaduženja opštine Bor, odnosno obaveza opštine Bor. Pretpostavljam da je to posledica nekih ugovora i nekih obaveza koje sada tek pristižu koje nisu bile evidentirane od strane nadležnog odeljenja za finansije. Sada izlaze na videlo i neke druge stvari oko korišćenja sredstava budžeta i sve će to biti predmet jedne konferencije za novinare kada to budem sve mogao da pripremim.
-Pored toga što smo u veoma teškoj situaciji kao opština, naša javna preduzaća i ustanove prolaze, rekao bih, kroz veoma tešku situaciju. Enorman broj je zaposlenih u najvećem broju preduzaća i ustanova . Mislim da u ovom trenutku najviše pažnje treba posvetiti pre svega Toplani , ali sa druge strane, to je obaveza poslovodstva Toplane i zaposlenih, jer je opština Bor sve što je bilo i njenoj moći uradila da naredna grejna sezona bude što je moguće bolja. Podsetiću vas da su odbornici, odnosno Skupština doneli odluku da bude saduženik za kredit od 167 miliona dinara koji je podignut do zahteva poslovodstva Toplane da se povećaju cene usluga koji je takođe skupština prihvatila i u procentu od 35% povećala cene usluga. To je ono što je mogla da uradi lokalna vlast, sada je sve na poslovodstvu koliko su u stanju da te dve stvari koje je uradila lokalna samouprava revalorizuju i pripreme grejnu sezonu što je moguće bolje. Tu ima problema i mi ćemo se uključiti preko mog pomoćnika za rad javnih preduzeća, tražeći od njih da dostave program štednje u narednih 15 dana, odnosno program uštede u svim oblastima. Meni je neverovatno da firma koja konstantno pravi gubitke deli enormno visoke plate. Dakle, ako se žele sanirati gubici onda je potrebno na svim nivoima štedeti. To je jedna od stvari, a da van ne pričam o broju mobilnih telefona onih koji to koriste i onih koji su oslobođeni bilo takvih plaćanja i mnogo drugih stvari, koje je jedan deo naših preduzeća i ustanova doveo zaista do propasti.
- Najsvežiji primer je primer preduzeća ŠRIF za koje budžetom čak nije ni predviđeno da se može isplatiti više neka zarada. Juče je za akontaciju 540.000 uplaćeno iz tekuće budžetske rezerve, jer ni budžetom nisu predviđena sredstva i situacija u tom preduzeću je zaista katastrofalna. U periodu od dve godine lokalna samouprava uložila je u to preduzeće više desetina hiljada evra, da bi se došlo do regionalne frekvencije i da bi se na neki način ta medijska kuća sačuvala. Za veoma kratko vreme, desetak meseci, sve je to uništeno i dovedeno do propasti, tako da je dopisom iz juna meseca praktično od 26. avgusta biće onemogućeno emitovanje Radio Bora što je ogromna šteta s obzirom na trajanje Radio Bora, na njegov rejting kada su u pitanju elektronske medijske kuće. Slična sudbina, plašim se, čeka i Televiziju Bor. Možemo se vraćati po sto puta na to ko je odgovoran, u svakom slučaju je odgovorno poslovodstvo firme. Ja sam ovih dana tražio, zato što su do mene dolazile svakave priče, od v.d direktora da mi dostavi podatke o zaposlenima, o njihovoj stručnoj spremi, od kada rade, koliko ih ima. Onda ćete videti svakakvih čuda u „ŠRIFU“; da su rudarski tehničari zaduženi za uređenje muzičkih emisija ili savetnici za muzičku redakciju, da su vam KV obućari montažeri… Dakle, jedna katastrofalna situacija, a da vam ne pričam o računima koji pristižu i koji su blokirali to javno preduzeće. Mi smo uspeli jedva juče da pustimo platu ŠRIFU zato što postoji blokada „Fortune“d.o.o iz Bora. „Fortuna je firma koja se bavi rasvetom i održavanjem i uđite u te tragove i vidite odakle ŠRIF duguje „Fortuni“. Tamo se nalazi trenutno budžetski inspektor Ružica Mihailović koja će kroz svoj zapisnik konstatovati stanje.
- Imamo, naravno, problema i u drugim javnim preduzećima, pre svega na enorman broj zaposlenih, na preplitanje nadležnosti, i na to da su neki direktori javnih preduzeća i ustanova, pretpostavljam, radili poslove za koje nisu nadležni, potpisivali neke ugovore koje ne bi smeli. To će biti predmet budžetskog inspektora, do sada su tri preduzeća obrađena, potpisani su nalozi za ŠRIF i Sportski centar i trenutno su u fazi kontrole pa ćemo posle na osnovu zapisnika videti zbog čega opština Bor dolazi u situaciju da je moguće da u narednih nekoliko dana donesemo odluku o privremenoj obustavi plaćanja iz budžeta opštine Bor, a možda mesec ili dva, gde ni jedan dinar neće moći izaći samo da bi smo uspeli da očuvamo opštinski budžet i da ne dođemo u situaciju da budemo blokirani na duži vremenski period . Biće potrebnii reprogrami sa svima onima kojima opština duguje.To je stvorilo ogromane obaveze opštini, a pri tom imate i pritisak direktora javnih preduzeća i ustanova kada su plate u pitanju da se isplaćuju zarade zaposlenih. Ja sam svestan da je to neophodno, da se to mora, ali takav način rada vodi opštinu da se svaki mesec zadužuje novih 10 miliona dinara. Iako vlada Republike Srbije može da ide sa planiranim deficitom ove godine od 53 milijardi dinara, mi bi mogli ići sa 200 miliona, ali se plašim neke vrste bankrota i vlade Republike Srbije, a i opštine Bor. Nama su transferna sredstva smanjena od juna meseca za nekih 10 miliona, od 25 na 15 miliona, a to je do kraja godine 60 miliona dinara manje u budžetu opštine Bor…
Rankić je pred kraj izlaganja napomenuo, a što je konstatovao i u sinoćnoj emisiji TV „Sezam“, da bi za ŠRIF najbolje bilo da ode u stečaj. O tome će se još razmišljati, ali je perspektiva te kuće mračna. U slučaju stečaja nešto bi moglo i da se iskoristi i uradi, a u suprotnom, ne piše se dobro…
Međunarodni žiri festivala novinara koji prate opšti kulturni život sela u sastavu Nikola Božović (RTS), Tihomir Nestorović (BN televizija) i Rade Stojčić (RTZ), na Festivalu kulture sela Srbije (FEKUS), muzičkom uredniku Radio Bor, Živojinu Staniću, dodelio je nagradu „Zlatni TV zvuk“ za 2009. godinu, za afirmisanje opšte kulture seoskog života.
Nagrada će mu biti uručena u hotelu „Plana“ u Velikoj Plani 22.avgusta ove godine.
