NI VLADIKA NIJE BOG

Objavljeno od strane: slatinabor na 31. avgust 2009.

U: Vesti
Komentar!

Lazara Sekulića, sveštenika koji se polio benzionom preteći da zapli i sebe i crkvu brani gotovo celo selo Rgotina kod Zeječara

AUTOR: B.Filipović

Šezdesetjednogodišnji sveštenik Lazar Sekulić, drugog dana od pokušaja da se zapali i zajedno sa crkvom u Rgotini kod Zječara izgori zbog premeštaja u selo Lenovac, nedaleko od Zječara i nakon izjave u policijskoj stanici, nije održao redovnu nedeljnu svetu liturgiju, mada su vrata crkve bila otvorena. Narod je ulazio, palio sveće, molio se Bogu i tiho izlazio iz svetinje. Većina ih je navratila do crkvenog doma da sa popom Lazom prozbori po koju i uteši ga u bolu i patnji. Seoske žene su plakale, a pop ih je tešio, mada je i on, pola sata kasnije, pustio suzu.
-Duša me boli. Kako da napustim selo kad sam protekle 33 godine više od pola sela krstio, venačao, mnoge otpratio do večne kuće. Zajednički, od ruševine ponovo smo podigli crkvu i zvonik, odamkli u gradnji crkvenog doma i kapele, izgradili kuću za moju porodicu. Pre Rgotine pet godina sam službovao u negotinskom selu Mokranje. Ostale su još dve godine do penzije. Sedam godina sam molio da me vladika Timočki primi na razgvor, imao sam šta da kažem, ali nije vredelo. Nisam ga ogovarao, sad morama da se borim za svoje pravo i svoje principe. Jeste, umalo je ostalo da se zapalim. Polio sam se benzinom do pola , ostalo je još goriva u flaši. Sveće su gorele nadomak od mene-priča Lazar objašnjavajući da namesnik Eparhije iz Zaječara, Sreten nije preusdno uticao da izađe iz crkve i promeni odluku.
Seljaci su tog jutra, na Gospojinu, oko osam sati prvi stigli, ali niko nije slutio da će se izroditi takav slučaj. Znalo se da dolazi novi sveštenik i da će biti primopredaje, ali nikome nije padalo na um da će pop Laza biti toliko odlučan u odbrani svojih htenja.
-Poslušao je svoje ljude. Neka ga bog poživi. Zašto ga diraju, dobar je čovek i veliki radnik.. Dušan Ružić je sakupio oko 800 potpisa, selo nema ni hiljadu glasača. Svi smo da ne ode odavde. I mene su zvali kući i svašta govorili za popa Lazu. To su sekte, propalice – priča plačui Ljiljana Milošević koja živi sama i kojoj je, veli, crkva mnogo pomogla.
Olga Manojlović plačući kune one koji je već treću noć zovu i prete. I njoj i, kaže, Stanimiru Niklčiću. Veruju da je reč o pripadnicima sekti. Jer, Rgoćani su oduvek pomagali crkvu i nikad nisu se javno žalili na sveštenika Lazara.
- Probijaju me bolovi u grudima. Dobio sam I duže bolovanje, imam zakazanu operaciju srca. Da me ne proglase ludim. Policija je sve vreme bila korektna. Pomogao mi je i kolega Berislav iz Bora. Vatrogasci su otišli čim sam izašao iz crkve. Nije , srećom, bilo nesreće. Izljubio sam sve ikone pre nego što sam se polio benzionom. Neće se ovo završiti lako. Moraćemo, izgleda, i na redovan Sud. Popa Mihajila iz Bora prebacili su u Boljevac. Mnogi dobijaju premeštaj a da ne znaju prvi razlog- kazuje Lazar, gologlav i vidno uzbuđen.
Popadiju Ružicu susrećemo ispred crkve. Mirna je i dostojanstvena.
-Laza i ja samo od Brčkog. Iz doborostojeće sam porodice. Možemo da preživimo dve godine do penzije, ali zašto? Izgubila sam brata u ratu, došli smo u ove krajeve i zavoleli ovaj narod. Kome kuću da ostavimo. Odvajali smo od usta da je podignemo. I selo je pomagalo. Deda, valjda se zove Veselin, iz naselja Skapej, zvao jutros i plakao kao kiša. Srce mi se steglo. Nećemo napustiti Rgotinu po cenu života- odlučna je Ružica.
Veliki prijatelj porodice Sekulić, Dragoslav Milosavljevič Drakče kivan je na vladiku Justina naglašavajući “ da vladika nije Bog” i da je red da sasluša sveštenike kojima se ne odlazi iz višedecenijiskog prebivališta.
U Timočkoj eperhiji novinarima nisu mogli ništa konkretno da kažu. Nezvanično smo saznali da je vladika Justin u inostranstvu i tek kad se vrati biće više pojedinsoti u celom slučaju i , iznenadnim , premeštajnjima, i nezadovoljstvima sveštenika, iz jedne u drugu parohiju.