Arhiva za avgust 2009
U novom Medija centru
AUTOR: S.Stanković
Milorad Antić-Pirke, borski vajar, danas je prvi put u Medija centru predstavio javnosti svoju skulpturu Patrijarha Pavla izvajanu u hrastu lužnjaku.
Do sada je uradio više od 60 portreta u kamenu, bronzi a najviše u drvetu. U toku je realizacija njegove davnašnje zamisli da napravi izložbu nazvanu „Pedeset
veličanstvenih“. Reč je o 
portretima istaknutih ličnosti iz svetovnog i duhovnog života.
Pirke je jedan od osnivača grupe umetnika „Bakar i zlato“, kao i Udruženja likovnih umetnika „Vane Živadinović Bor“.
NI VLADIKA NIJE BOG
Posted on: 31. avgust 2009.
Lazara Sekulića, sveštenika koji se polio benzionom preteći da zapli i sebe i crkvu brani gotovo celo selo Rgotina kod Zeječara
AUTOR: B.Filipović
Šezdesetjednogodišnji sveštenik Lazar Sekulić, drugog dana od pokušaja da se zapali i zajedno sa crkvom u Rgotini kod Zječara izgori zbog premeštaja u selo Lenovac, nedaleko od Zječara i nakon izjave u policijskoj stanici, nije održao redovnu nedeljnu svetu liturgiju, mada su vrata crkve bila otvorena. Narod je ulazio, palio sveće, molio se Bogu i tiho izlazio iz svetinje. Većina ih je navratila do crkvenog doma da sa popom Lazom prozbori po koju i uteši ga u bolu i patnji. Seoske žene su plakale, a pop ih je tešio, mada je i on, pola sata kasnije, pustio suzu.
-Duša me boli. Kako da napustim selo kad sam protekle 33 godine više od pola sela krstio, venačao, mnoge otpratio do večne kuće. Zajednički, od ruševine ponovo smo podigli crkvu i zvonik, odamkli u gradnji crkvenog doma i kapele, izgradili kuću za moju porodicu. Pre Rgotine pet godina sam službovao u negotinskom selu Mokranje. Ostale su još dve godine do penzije. Sedam godina sam molio da me vladika Timočki primi na razgvor, imao sam šta da kažem, ali nije vredelo. Nisam ga ogovarao, sad morama da se borim za svoje pravo i svoje principe. Jeste, umalo je ostalo da se zapalim. Polio sam se benzinom do pola , ostalo je još goriva u flaši. Sveće su gorele nadomak od mene-priča Lazar objašnjavajući da namesnik Eparhije iz Zaječara, Sreten nije preusdno uticao da izađe iz crkve i promeni odluku.
Seljaci su tog jutra, na Gospojinu, oko osam sati prvi stigli, ali niko nije slutio da će se izroditi takav slučaj. Znalo se da dolazi novi sveštenik i da će biti primopredaje, ali nikome nije padalo na um da će pop Laza biti toliko odlučan u odbrani svojih htenja.
-Poslušao je svoje ljude. Neka ga bog poživi. Zašto ga diraju, dobar je čovek i veliki radnik.. Dušan Ružić je sakupio oko 800 potpisa, selo nema ni hiljadu glasača. Svi smo da ne ode odavde. I mene su zvali kući i svašta govorili za popa Lazu. To su sekte, propalice – priča plačui Ljiljana Milošević koja živi sama i kojoj je, veli, crkva mnogo pomogla.
Olga Manojlović plačući kune one koji je već treću noć zovu i prete. I njoj i, kaže, Stanimiru Niklčiću. Veruju da je reč o pripadnicima sekti. Jer, Rgoćani su oduvek pomagali crkvu i nikad nisu se javno žalili na sveštenika Lazara.
- Probijaju me bolovi u grudima. Dobio sam I duže bolovanje, imam zakazanu operaciju srca. Da me ne proglase ludim. Policija je sve vreme bila korektna. Pomogao mi je i kolega Berislav iz Bora. Vatrogasci su otišli čim sam izašao iz crkve. Nije , srećom, bilo nesreće. Izljubio sam sve ikone pre nego što sam se polio benzionom. Neće se ovo završiti lako. Moraćemo, izgleda, i na redovan Sud. Popa Mihajila iz Bora prebacili su u Boljevac. Mnogi dobijaju premeštaj a da ne znaju prvi razlog- kazuje Lazar, gologlav i vidno uzbuđen.
Popadiju Ružicu susrećemo ispred crkve. Mirna je i dostojanstvena.
-Laza i ja samo od Brčkog. Iz doborostojeće sam porodice. Možemo da preživimo dve godine do penzije, ali zašto? Izgubila sam brata u ratu, došli smo u ove krajeve i zavoleli ovaj narod. Kome kuću da ostavimo. Odvajali smo od usta da je podignemo. I selo je pomagalo. Deda, valjda se zove Veselin, iz naselja Skapej, zvao jutros i plakao kao kiša. Srce mi se steglo. Nećemo napustiti Rgotinu po cenu života- odlučna je Ružica.
Veliki prijatelj porodice Sekulić, Dragoslav Milosavljevič Drakče kivan je na vladiku Justina naglašavajući “ da vladika nije Bog” i da je red da sasluša sveštenike kojima se ne odlazi iz višedecenijiskog prebivališta.
U Timočkoj eperhiji novinarima nisu mogli ništa konkretno da kažu. Nezvanično smo saznali da je vladika Justin u inostranstvu i tek kad se vrati biće više pojedinsoti u celom slučaju i , iznenadnim , premeštajnjima, i nezadovoljstvima sveštenika, iz jedne u drugu parohiju.
Ko to tamo otpušta „zapuštene“?
Izvor: Medija centar
Neviđeni rez u javnim preduzećima od „oktobarske revolucije“ do danas u opštini Bor jeste „seča“ u tri društvena preduzeća, Centru za kluturu, Sportskom centru i Radio Tečeviziji Bor. Nenaviknuti na takve korenite promene političari i građani, tek zaposleni u tim firmama, reagpvaće svako na svoj način. Većina građana, verujemo, biće za strategiju opštinskih čelnika, dok su sindikalci već protiv. Najeuforičnije regovaće radnici u sve tri firme, jer se iskreno nisu nadali takavoj odluci. Odbornička većina i većina u opštinskoj Vladi nije se dvoumila. Opozicija na čelu sa DS bila je za socijalni mir, mada se nije toiliko brinula za radnike dok je vršila vlast.
Bez obzira na sve objektivne okolnosti i siromaštvo koje nas svakodnevno i sve više pritiska, na nezaposlenost i bedu u pojedinim oblastima života, nemoguće je ne prihvatiti i argumente opštinara. I njima je, bar tako se izjašnjavaju, dojadila politička i rođačka sprega u bestidnom zapošlavanju, tako da od 105 zaposlenih u Sportskom centru bar polovina nema nikakvog posla. Jedan broj radnika na arodromu ubija dosadu sedeći kraj napuštene piste, drugi se sklanjaju po kancelarijama u zgradi Centra, treći ko zna gde su po gradu ili su za „svojim poslovima“. U ŠRIF-u, ako se bolje pamti, jedan od bivših direktora nije znao da kaže koliko tačno ima zaposlenih. A tamo je na platnim spiskovima 80 do 100 ljudi od kojih mnogi uludo dolaze na posao, drugi,opet, ne znaju da se snađu u teškoj i odgovornoj novinarskoj profesiji, treći ni sami ne mogu da shvate odakle su se našli pred TV kanmerama ili po hodnicima i katakombama Doma kulture. Sigurno je da ni radio ni TV nemaju vikend program, nisti su ga kad osmislili, jer zašto bi se subotom i nedeljom zamarali kad ih na to niko ne obavezuje. A svaka, pa i lokalna, tek regionalna TV, ima takve programe. Zato su i osnovani.
Centar za kulturu je priča za film. Setimo se ispisane parole od pre godiunu-dve na zidu Muzičke škole „Ovo je Zavod za zapošljavanje“. Ima i tamo odličnih radnika, stručnjaka i poznavaoca svog posla, ali i previše onih koji su dolazili i ostajali po političkoj liniji od čega ni vladajući radikali nisu bili imuni. Bolje je ne spomonjati koji profili kadrova i koji su tamo „naučni radnici“i „akademici“ zalutali i da su se direktori i zamenici menjali neverovatnom brzinom i bezpotrebom. Nije zdravo trošiti reči i podsećati se na gorke primere javašluka i nerada u svim tim kućama – i ne samo njima, jer pod teretom prekobrojno zaposlenih – svaija se i Vodovod, Toplan, Direkcija… Ni u jednoj opšptini, kao u borskoj, ne postoje dva vodovodna javna preduzeća. I to se plaća iz opštinske kase. / Zašto njih zaobiđe „čistka“, pitanje je koje se i te kako nameće ?/ Nisu se pretrgli od velikih radnih zadataka ni u još nekim drupštvenim ustanovama. Vešto se 
skrivaju iza lepršavog marketinga čuvajući pozicije i krijući kao zmija nokte svoje „lenje bube“ i dokoničare. Uostalom , na to ih je , posredno, podsetio i predsednik opštine, a oni, to, varovatno, nisu dobro čuli.
Za mesec-dva sve će biti čistije i hladnije će se reagovati. Onda ćemo postaviti i pitanje: Zašto su u ostalim srpskim opštinama ostali gluvi i zatvorenih očiju na borsku, neočekivanu „čistku“ u tri posebno važne ustanove. Skloni smo mišljenju da se Srbija neće osvrnuti na ovaj, nesvakidašnji borski primer. Mada mnogi znaju da je pelcer prenet iz Zaječara, a cela priča / nije li i pozorišna/ podvučena NARANDŽASTIM.
Nove firme biće bolje
Posted on: 28. avgust 2009.
IZVOR: ”Novosti”
AUTOR: Lj.Trifunović
Najave, koje su prethodnih dana stizale iz SO Bor, u četvrtak su dobile i epilog na sednici lokalnog parlamenta. Glasovima odbornika SRS, DSS, Vlaške demokratske stranke Srbije i Pokreta “Živim za Krajinu”, koji predvodi Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara, od četvrtka ne postoje javne ustanove Sportski centar i Centar za kulturu i JP “Štampa, radio i film”, u čijem sastavu posluju radio i televizija. Branislav Rankić (SRS), predsednik opštine Bor, kazao je na sednici Opštinskog veća, koja je, po hitnom postupku, bila sazvana sat vremena pred početak zasedanja lokalnog parlamenta, da odluka o ukidanju ova tri preduzeća “nije bolna, već odlična”. On je tada i dodao da očekuje da će sindikat nešto preduzeti, jer je “to njihova obaveza, ali i deo folklora”. – Ne vidim ništa skandalozno u tome što sam predložio ukidanje ova tri preduzeća, jer se ne radi bukvalno o njihovom gašenju, već o rekonstrukciji – obrazložio je Rankić pred odbornicima. – U tim preduzećima su nagomilani ogromni dugovi, dok su radnici zapošljavani po političkoj 
pripadnosti. Da nismo povukli ovaj potez, za nekoliko meseci bismo doveli u pitanje i samo funkcionisanje SO Bor. Predsednik opštine Bor je kazao da će uskoro biti formirana tri nova preduzeća, u kojima će raditi daleko manji broj radnika. Po njegovim rečima, to će doneti značajne uštede gradskom budžetu. – Nije se moglo više tolerisati da pojedinci, koji su bili 
zaposleni u tim javnim preduzećima, u radno vreme sede po kafićima i uredno primaju plate – nastavio je Rankić. – Uostalom, ni mene niko nije pitao kada sam, nakon što sam pre godinu dana smenjen sa mesta predsednika opštine Bor, ostao bez posla. Srđan Marjanović (DS), bivši predsednik opštine Bor, replicirao je svom nasledniku pitanjem da li “je moguće da se niko u Srbiji nije setio da ukine tri preduzeća, nego smo samo u Boru došli na tu genijalnu zamisao”. – Ovim potezom, aktuelna vlast u Boru je bez posla ostavila 250 radnika – naglasio je Marjanović. – Uz to, nije istina da je Rankić, kada je smenjen sa mesta predsednika opštine Bor, ostao bez radnog angažmana, jer se odmah nakon toga, zahvaljujući tome što je SRS pružila podršku izboru vladajuće koalicije u Negotinu, zaposlio u tom gradu kao zamenik predsednika te opštine.
KAMPANjA I STEČAJ
U predizbornoj kampanji, pre dve godine, Rankić je obećao da će, ukoliko postane predsednik, pomoći JP “Borprevoz” tako što će im obezbediti nove autobuse – kazao je Dragiša Trujkić, predsednik Opštinskog sindikalnog veća. – Umesto toga, neposredno nakon stupanja na dužnost gradonačelnika, “Borprevoz” je otišao u stečaj. A, sada je nastavio sa tom praksom, jer je inicirao donošenje odluke o gašenju još tri preduzeća.
UPRAVNICI
ZA likvidacione upravnike u javnim ustanovama Sportski centar i Centar za kulturu imenovani su Dušan Janjić i Isidora Ivanović, koji su do gašenja tih preduzeća bili direktori u njima. Dužnost “prinudnog” prvog čoveka u JP “Štampa, radio i film” obavljaće novinar Milutin Antić.
Održana sednica SO Bor
AUTOR: B.Filipović
Opštinsko veće Bor, na današnjoj sednici, jednoglasno je odlučilo da se ukinu Centar za kulturu i Sportski centar i likvidira JP Štapma, radio i film. U obrazloženju predloga o ulkidanju i likvidaciji ovih predueća i ustanova, napisano je da zaposleni ne ostavruju ciljeve, zadatke i programska opredeljenja. U svim tim firmama previše je zaposlenih, jedan broj radnika apsolutno nema nikakve radne obaveze.
-U te tri kuće je više od 250 zaposlenih od kojih je nemali broj bez obaveza, a u radnom odnosu su zahvaljujući političkoj podobonosti. Opštinski budžet to više ne može da podnese i zato su neopohodne korenite promene. Radio i TV su izgubili regionalne frekfrencije samo zahavljujući nesposbnosti i neodgvornosti rukovodstva. Sportski centar je u dugu od 25 miliona, u javnim preduzećima se zapošljavaju ljudi koji su u RTB-u uzeli otpremeninu i sad čekaju još jednu nadoknadu. Opštinski budžet ne može da izdrži tolika opterećenja. Osnovaćemo nova preduzeća, ali sa stručnjacima i onima koji hoće i znaju da rade- zaključio je Branislav Rankić, predsednik Opštine,
podsećajući da je opštinska kasa prazna i da će, ako se nastavi prekomerna potrošnja, uskoro, umesto 200 miliona minusa , biti dvostruko “praznijja”.
Za likividacionog direktora JP Štampa, radio i film postavljen je novinar Milutin Antić.
Milivoje Janošević, član Opštinskog veća , naglasio je da je “opština pukla” i da su neophodni teški rezovi u svim oblastima.
- Izgubili smo regionalnu frelkfrenciju i pitanje je da li ćemo je više dobiti. Osnovaćemo opštinsku TV, ali bez oko sto zaposlenih od kojih je najmanje novinara. Ne gasimo ova preduzeća zbog hira, nego nemamo izbora. Dugovi svakodnevno rastu, nestaćemo kao opština. Pokušavamo da za mesec dana spasemo opštinu, a ako budemo slušali sindikat i žalopojke o sudbinama onih koji će sutra ostati bez posla, nećemo ništa uraditi- rekao je Janošević, naglašavajući, više u ironiji, da će se iz kriza izaći tog časa “kad država obezbedi obećanih hiljadu evra po stavnoviku, jer bi višečlane porodice preko noći prebrodile mnoge nedaće”.
Na sednici SO, održanoj nakon zasedanja Opštinskog veća, opozicija je bila protiv ukidanja i likvidiranja javnih ustanova i Radio – Televizije Bor. Dragiša Trujkić, predsednik Opštinskog sindkalnog veća rekao je poznaje radnike u TV koji će, ako ostanu bez posla, bukvalno gladovati.
Većinom odborničkih glasova SO je odlučila da se ukinu javne ustanove Sportski centar i Centar za kulturu i da se likvidira JP Štampa, radio i film.
Mogući protesti
Kako nezvanično saznajemo, mogući su masovni protesti zaposlenih u tri ukunute firme, ako ne danas, onda sutra. Radnici bi navodno došli ispred opšptinske zgrade i zahtevali da se javno saopšte kriterijumi po kojima će pojednici ostati bez posla. Opština planira da osnuje i novo preduzeće za parking usluge u gradu, gde bi se uposlilio deset-petnaest radnika. Najavljeno je da će i otvaranjem hotela “Albo” biti zaposleno najmanje 40 radnika.
-Ovaj “rez” siguran sam da će biti povod i Republičkoj vladi da krene sa racionalizacijom troškova i efikasnijim i odgovornjjim radom- naglasio je Branislav Rankić.
Živojinu Staniću, muzičkom uredniku TV Bor uručen „Zlatni TV zvuk“
AUTOR: B.Filipović
Iako je pred penzijom u Radio – Televiziji Bor, ne ostavlja viloinu, niti razmišlja o odlasku iz učionica Gimnazije i Osnovne škole „Đura Jakšić“ u selu Veliki Krivelj, gde godinama predaje muzičku kulturu. Nema osnovne škole u Boru u kojoj nije učio decu muzičkim vragolijama. Gimnazijalci i osnovci, Žikini đaci, jesu i prvi drugari, prijatelji za sve vremena. Svi oni, kao po nepisanom pravilu, biraju reči za svog profesora koji nikd nije poviso ton, niti ih naljutio. Uvek je, vele, bio pravičan i dobrodušan. Ume pokatkad da razgali društvo i, kad je najpotrebnije, prenese pozitivnu energiju. U Muzičkoj redakciji TV Bor sa koleginicom Bojanom Trujić, gotovo tri i po decenije, uređuje radijski i TV program. Ipak, najviše vremena posvećuje organizovanju kulturnih i zabavnih, tradicionalnih manifestacija po selima Timočke Krajine, svuda je, od Crnorečja do „Vražognačkog točka“, od „Hajdučkih dana“ u Lenovcu do Fastivala dečje pesme u Donjem Milanovcu. Ne zaobilazi ni susrete foklorista u Kučevu, nađe se na „Mokrankjčevim danima“ ili na nezaonbilaznim „Susretima sela“ od Timoka do Dunava. Nesumnjivo, za taj trud dobio je , nadavno, na Festivalu kulture sela Srbije u Velikoj Plani, „Zlatni TV zvuk“.
-Četiri decenije ne izlazim iz KUD-a Bor. Ovi divni momci i lepe devojke pomogli su mi da zajedno prođemo gotovo celu Evropu. Osnovao sam i meššoviti hor. Nastupamo godinama i decenijama ko god nas pozove, od boračkih proslava na Valja Rnžu ispod Malinika do negoptinskih Stevanskih livada i knjaževačkog Karadžina. Nema godišnjice koju borci i potomci starih ratnika ne organizuju da moje „bake“ ne pevaju. Najdraže su nam solusnke pesme, ali ne izostaju ni stare vlaške i šumadijske. Zapostavili smo Mačvu i Pomoravlje. Ne smeta, još se osećamo mladima ( prosek sztarosti je 60 godina), pa ćemo se truditi da i taj repertoar imamo u sve bogatijem opusu- govori profesor Žika, rođeni Boranin čiji su preci držali najlepšu i najglasovitiju predratnu kafanu „Mali Pariz“.
Profesor s violinom, kako ga kolega od milja zovu, i veliki je boem, dobričina, veselajk. Sa Društvom starih probirača čiji je predsednik 85-godišnji Ljuba Mladenović, „ u svoje vreme“ prosvetni radnik i učesnik NOR-a, najradije provodi letnje večeri. Dok je profesor Milan Dimitrijević Dimitrijka, odavno i doktor nauka, bio mlađi, nisu izlazili iz starog „Balkančeta“, kasnije nazvanog, zbog blizine opštinskog komiteta partije, i „Mali komitej“. Do u svitanje su cičale violine i odjekivale najlepše starogradske pesme. Dimitrijka je napisao i divnu knigu „Na starom drumu“ o iznemoglim „ od lepote života“ borskim boemima na člijem je čelu godinama bio i najomiljeniji varošanin, sudija, Piroćanac Pera Zlatković.
-Ne treba da me niko zove. Čim čujem cik violine ili harmoniku, uzimam „alat“ i , uz gospodsko klanjanje „ veselom društvu“, započinjem „Svilen konac“. To je obavezno, a posle, zna se, „Od Triglava do Vardara“. Živim za makednoski i vlaški melos, ne mogu da zaboravim sevdalinke, divim se Vuletu Jeftiću, Carevcu, čobanicama sa Jastrepca i Zlatibora. Kad čujem trubu poželim da zagrlim celu Šumadiju i Srbiju. Lep je moj žćivot, ceo je u pesmi i uz violinu. Družim se sa muzičarima, novinarima i slikarima- osmehuje se „maestro Stanić“.
Nerazdvonji su mu, podseća, jarani u Udruženju potomaka starih ratnika i borci iz NOB-a. Tamo je u najužem rukovodstvu. Pomaže im u spremanju svečanih akademija, recitala i programa u kojima njegov hor i njegove Gimnazijalke drže „glavnu reč“. One su , uz profesora Žiku, svake godine 1. aprila prve i na obeležavanju crnovrške omladinske radner akcije na Crnom vrhum na prvomajskim rancima na Borskom jezeru, na zabavama porosvetnih radnika ili medicinskih sestara.
-Srećan sam i što sam za 30 godina Festivala dečje zabavne muzike u Donjem Milanovcu dobio najvrednije odličje, jer sam svake godine bio član žirija. U mom stanu je i najmanje 200 zahvalnica za učešća u raznim kulturnim manifestacijama , što je samo podstrek više da se ne umorim i zastanem-veli Živojin Stanić pokazujući najnovije međunarodno priznanje „Zlatni TV zvuk 2009“ dobijen od žirija novinara koji prate opšti kulturni život sela Srbije.
- U: Vesti
- 1 komentara
Hitno, najhitnije…
Danas pre podne /utorak/ Upravni odbor JP ŠRIF (predsednik Boban Jovanović) razmatraće predlog Pokreta „Živim za Krajinu“ da se na upražnjeno mesto glavnog i odgovornog urednika postavi Saša Todorović, novuinar iz Knjaževca i pripadnik te političke opcije. U ŠRIF- u nisu zadovoljni / bar deo novinarske redakcije/ takvim preldogom, pa je i pitanje da li će članovi UO iz firme glasati za taj predlog. Saša Trifunović je dve godine vodio program u TV Salaš i nema dovoljno profesionalnog iskustva, ali je, doznajemo, dosta naučio iz novinarskog zanata. Da li će ovaj, najnoviji potez opštinske vlasti doprineti poboljšanju nevesele zbilje u RTV Bor, ostaje da se vidi ili će se, još jedanput, doliti „ulje na vatru“. Zasad niko ne spominje privatizaciju, pa ni – stečaj. Danas bi, shodno zakonu i odluci RATELA, trebalo da prestane emitovanmje Radio Bora.
Predsednik opštine Branislav Rankić sinoć u emisiji Aktuelno TV Bor o tome nije govorio. On se osvrnuo na navodno pogrešno izveštavanje dopisnika „Blica“ Brane Filipovića, ali ovaj nije bio u mogućnosti da mu odgovori.
Važnije je,izgleda, šta će biti sa ŠRIF-om u kojem glavnu reč imaju Vlaška demokratsa stranka Srbije i Pokret „Živim za Krajinu“. Rankić i SRS u toj „kobinaciji“, očigledno, i nisu toliko važni.
Nakon 40 godina gasi se Radio –Televizija Bor
Autor: B.Filipović
Tek što je prošlog četvrtka, na redovnoj konferenciji za novinare, Branislav Rankić, predsednik opštine Bor najavio mogućnost stečaja u regionalnoj Radio-Televiziji /RTV/ Bor, danas je stigla nova nevesela vest – v.d. direktora JP Štampa, radio i film / ŠRIF/, pod čijim je okriljem radio i TV, Aurika Milanović podnela je osnivaču pismenu ostavku. U ostavci se ističe da se odlučila na taj čin iz zdravstvenih razloga, ali i političkih pritisaka. Milanovićeva je, odlukom odbornika SO, 24. jula postavljena na direktorsku dužnost. Već posle deset-petnaest dana želela je da napusti kormilo , ali je ostalo malo duže samo zato što su je radnici podržavali u nameri da istera na čistinu „neke mutne radnje“. Milanovićevu je za direktora predložila Vlaška demokratska stranka Srbije /VDSS/ , mada nije stranačka ličnost. Ona je u RTV Bor radila do nedavno , kada je, posle 40 godina novinarskog staža u toj kući, otišla u penziju.
-RTV Bor je u okrilju opštine koja je i osnivač. Jedina u Timočkoj krajini nije stigla do privatizacije. Kada sam i pre dve i po godine bio predsednik opštine borio sam se da investiramo u najsavrmeniju opremu kako bi dobili regionalnu frefrenciju, u čemu se uspelo. Na vlast je došla kolacija na čelu DS-SPS , započeta je smena direktora, nastavljeno bespotrebno zapošljavanje i ubrzo se došlo do katastrofalnog stanja. Nabvaljena tehnika je uništena, a regionalni satus je izgubljen zbog neodgovornosti rukovodstva. Već od 26. februara radio prestaje da emituje program. Ne vrujem da će bolje proći i TV, a tamo oko sto ljudi zarađuje hleb. Štaviše, ne postoje ni merodavne odluke da ovo preduzeće više koristi budžetska sredstva. Dugovanja su narasla na oko devet miliona, mada ima i potraživanja. Najbolje je da se uvede stečaj kako bi se bilo šta spasilo, ali o tome će drugi da odluče- rekao je Branislav Rankić, predsednik opšptine.
Iz RTV Bor, zasad, jedino se oglasio Aktiv novinara koji je izdao saopštenje u kome se pozivaju osnivači i Upravni odbor da zaustave pritiske „na slobodu i nezavisnost medija“ i nedovođenje kadrova isključivo po partijskoj, a ne profesionalnoj, osnovi.
-Ne znam zbog čega, ali je sednica Upravnog odbora, zakazana za prošli četvrtak popodne, odložena na zahetv osnivača. Jedina tačka dnevnog reda bila je izbor novog glavnog i odgvornog urednika, jer se do sada radilo uz pomoć direktorovih izabranika, što Statutom nije predviđeno-rekao nam je jedan od članova UO dodajući da je mesto odgovornog urednika TV pripalo bivšem direktoru Jovanu Mitroviću koji je blizu dve godine bio na bolovanju i odjedanput se, preko noći, pojavio.
U preduzeću je danaima budžćetska inspekcija koja „češlja“ svaki račun. Poznato je da je direktorka Milanović vratila neke račune ugostiteljskim firmama zbog nečitkih potpisa. Direktorka je imala muke i da uđe u svoju kancelariju, jer bivši direktor, Budimir Milutinović ni do danas nije obavio primopredaju. Tročlana komisija je obila bravu i popisala stavri i dokumenta.
-Opština je iz budfžetske rezerve izdvojila 514.000 dinara za deo plate zaposlenima u RTV Bor. Kako će biti ubuduće to niko pouzdano ne zna, ali je prespektiva mračna. Ni cela opština nije u boljem položaju, preti nam budžetski bankrot, jer smo dužni oko 200 miliona dinara, Republika je sa 25, transferna sredstva smanjila na 15 miliona dinara, dok ukupna zaduženja javnih preduzeća prevazilaze ovogodišnji budžet-jada se Rankić.
Glavni urednik bez iskustva
U otvorenom pismu Aktiva NUS-a predsedniku opštine i predsedniku Skupštine opštine Branislavu Rankiću i Draganu Markoviću, stoji i ovo: „U martu ove godine za glavnog i odgovornog urednika RTV Bor, mimo propisa i uobičajene procedrure, postavljena je ličnost bez i jednog dana iskustva u novinarstvu. Dužnost direkora do nedevno vršio je politički funkcioner / predsednik Okružnog odbora SPS-a/ suprotno Zakonu o radio difuziji“.
Jedan lep dan u Brestovačkoj banji
AUTOR: B.Filipović
Dvojica starih kulinara i prijatelja iz Bora, Žarko Milić, gazda kafane „Barba“ i Borko Gajić, vlasnik privatne firme „Boking“ nisu žalili truda da spreme gulaš koji će, minule subote, zadovoljiti sve posetioce tradicionalne manifestacije „Dani Brestovačke banje“ (trajali prvi put samo jedan dan), ali i oraspoložiti i samog knjaza Miloša u liku jednog od glumaca-amatera, pa je ovo jelo dobilo i jedinstven naziv, gulaš „Franjo Josif“ ili „Austrougarski gulaš na srpski način“.
-Uvaženi knjaže, ovo morate probati, samo ne znam da li će Vam prijati-poklonio se kafedžija Žarko knajzu svome.
- Prvo i prvo, idem se umiti na izvoru za oči, – prozbori „Njegovo visočanstvo“.
Na to će domišljati ugostitelj:
-Zar se niste umili kad već obilazite narodne sofre… Knjaz se zbuni, ode do izvora , umi se i u povratku isproba „Franjin“ gulaš koji se od ostalih razklikovao jedino po tome što je „začinjen“ pivom koje su naši gastarbrajteri pre dan doneli iz Beča.
Sem tradiiconalnih, starih vlaških jela, našlo se i više štandova domaće radinosti iz okolnih opština, tiskali su se majstori starih zanata sa svojim rukotvorinama, čula se pesma sa brežuljka pored još nepreuređenog dvorca knjaza Aleksandra, u konaku knjaza Miloša priređena je izložba predmeta iz turskog i kasnijeg doba, slikari su ovekovečili lep, sunačan dan.U banji, prodatoj pre šest godina, nije bilo puno naroda. Na putu do hotela „Srpska kruna“ prolaz je krčilo sedam-osam džipova i mercedesa i jedan crni „jaguar“ francuske registracije.
-Došao sam iz Nikoličeva kod Zaječara da predstavim domaćinstvo namenjeno turistima. Nudim odličnu hranu, ugodan smeštaj i kupanje u seoskoj banji sa termalnim izvorima. Nedavno smo dobili autostradu pored sela, a moja kuća je i prvi nikoličevski hotel. Turizam ovde potiče iz 1892. godine, od prve kafane koja se i tad zvala „Stara kafana“. Da bi u selo dolazili ljudi iz celog sveta moramo naučiti neke stvari, od jezika do opšte kulture. Nije sve u jelu i piću – priča Bojan Pavlović predstavljajući prvog suseda u selu, 75-godišnjeg violinistu Petra Veličkovića .
U banji smo, u skromnom, vašarskom ambijentu, susreli i Slavinku Verhovski, predsednicu knjaževačkog Etno-centra, Udruženja za negovanje tradicije. Okuplja 40 članova, a nedavno je u radni odnos primila pet vezilja, tkalja i pletilja.
-Finansira nas Ministarstvo omladine. Dobile smo i projekat Javnih radova za izradu dvoprežnih čarapa Timoka.. Tkajemo torbice, ćilime, šalove. Posredstvom Etno-mreže obučavamo i zapošljavamo mlade. Za naše rukotvorine zainteresovani su Francuzi i Italijani.U Knjaževcu izrađujemo i suvenire od drveta, ikone, predmete za domaćinstva – kazuje Verhovska upoznajući nas sa pletiljama, Milankom Jevtić i Dobrilom Milenković.
Ljuba i Dušica Milenković i Vladimir i Jelica Gulić došli su da predstave svoje kuće za odmor u Banjskom polju, udaljene od banje jedva 400 metara. Oni već tri poslednje godine ugošćavaju Ukrajince i Ruse, Francusze i Nemce. Odštampali su ukusne prospekte, obezbedili suvenire, postavili svakojake đakonije.
-Radio sam u Topionici i rafinaciji i umesto stana od firme dobio sam kredit za kuću. Banja je lekovita, blizu je Borsko jezero, Zlotske pećine mame, okolina je kao iz bajke. Zašto onda da se ne posvetim turizmu. Umemo da se približimo i ljudima, koristimo internet, nudimo kompletnu srpsku kuhinju. Ide posao, ne žalimo se -govori Ljuba nudeći negotinsko rumeno vino i pitu zeljanicu.
Dok je narod šetao po jakom suncu i razgledao izobilje narodnog umenja, kraj dvorca Karađorđevića smenjivale su se folklorne grupe i bendovi.
Glavnom uredniku…
Od Slavinke Verhovski dobili smo pismo naslovljeno „Glavnom i odgovornom uredniku“, nešto kao specijalnu razglednicu sa markom i poštanskim žigom. Kad se otvori vide se ukusni fotosi Knjaževca, gradića na tri reke . U tekstu naslovljenom “Poštovani uredniče“, piše i ovo: – Reportažu moramo promeniti, ovde se, sem tri provedena dana, mora još malo ostati i više napisati… , a kao usput, spominju se vinarija „Jović“, termalni izvor „Banjica“, lokalitet Ravna, Babin zub…
Pesma o banji…
Iako ne u sklopu programa, na lokalnoj TV „Sezam“, dan pre manifestacije, prvi put u dugoj istoriji ove stare srpske banje, promovisan je (na izvestan način) spot i pesma o Brestovačkoj banji. Pesmu je otpevao i komponovao poznati borski muzičar Žarko Timotijević, a stihove je napisao novinar Brana Filipović koji je i autor dokumentarnog filma o Brestovačkoj banji.
Iz razgovora Bransilava Rankića, predsednika opštine Bor sa novinarima, 20.avgusta
- Izvestiću vas o aktivnostima u prethodnom periodu, pre svega održana je sednica veća, na kojoj je jedan broj tačaka dnevnog reda predložen Skupštini na usvajanje.Očekujem da će sednica Skupštine biti održana 27. u četvrtak. Danas se umnožava materijal i šalje odbornicima. U toku je priprema da se održe i konsultacije sa šefovima odborničkih grupa oko dnevnog reda shodno poslovniku o radu Skupštine.
-Moram vam reći da opština Bor prolazi ovog trenutka kroz veoma tešku situaciju, i pored svega onoga gde je bilo moguće uštedeti i zatvoriti sve ventile za oticanje novca, nažalost , nismo u stanju da počnemo smanjivati obaveze opštine Bor. Naprotiv, neposredno, posle preuzimanja vlasti, došlo je do povećanja zaduženja opštine Bor, odnosno obaveza opštine Bor. Pretpostavljam da je to posledica nekih ugovora i nekih obaveza koje sada tek pristižu koje nisu bile evidentirane od strane nadležnog odeljenja za finansije. Sada izlaze na videlo i neke druge stvari oko korišćenja sredstava budžeta i sve će to biti predmet jedne konferencije za novinare kada to budem sve mogao da pripremim.
-Pored toga što smo u veoma teškoj situaciji kao opština, naša javna preduzaća i ustanove prolaze, rekao bih, kroz veoma tešku situaciju. Enorman broj je zaposlenih u najvećem broju preduzaća i ustanova . Mislim da u ovom trenutku najviše pažnje treba posvetiti pre svega Toplani , ali sa druge strane, to je obaveza poslovodstva Toplane i zaposlenih, jer je opština Bor sve što je bilo i njenoj moći uradila da naredna grejna sezona bude što je moguće bolja. Podsetiću vas da su odbornici, odnosno Skupština doneli odluku da bude saduženik za kredit od 167 miliona dinara koji je podignut do zahteva poslovodstva Toplane da se povećaju cene usluga koji je takođe skupština prihvatila i u procentu od 35% povećala cene usluga. To je ono što je mogla da uradi lokalna vlast, sada je sve na poslovodstvu koliko su u stanju da te dve stvari koje je uradila lokalna samouprava revalorizuju i pripreme grejnu sezonu što je moguće bolje. Tu ima problema i mi ćemo se uključiti preko mog pomoćnika za rad javnih preduzeća, tražeći od njih da dostave program štednje u narednih 15 dana, odnosno program uštede u svim oblastima. Meni je neverovatno da firma koja konstantno pravi gubitke deli enormno visoke plate. Dakle, ako se žele sanirati gubici onda je potrebno na svim nivoima štedeti. To je jedna od stvari, a da van ne pričam o broju mobilnih telefona onih koji to koriste i onih koji su oslobođeni bilo takvih plaćanja i mnogo drugih stvari, koje je jedan deo naših preduzeća i ustanova doveo zaista do propasti.
- Najsvežiji primer je primer preduzeća ŠRIF za koje budžetom čak nije ni predviđeno da se može isplatiti više neka zarada. Juče je za akontaciju 540.000 uplaćeno iz tekuće budžetske rezerve, jer ni budžetom nisu predviđena sredstva i situacija u tom preduzeću je zaista katastrofalna. U periodu od dve godine lokalna samouprava uložila je u to preduzeće više desetina hiljada evra, da bi se došlo do regionalne frekvencije i da bi se na neki način ta medijska kuća sačuvala. Za veoma kratko vreme, desetak meseci, sve je to uništeno i dovedeno do propasti, tako da je dopisom iz juna meseca praktično od 26. avgusta biće onemogućeno emitovanje Radio Bora što je ogromna šteta s obzirom na trajanje Radio Bora, na njegov rejting kada su u pitanju elektronske medijske kuće. Slična sudbina, plašim se, čeka i Televiziju Bor. Možemo se vraćati po sto puta na to ko je odgovoran, u svakom slučaju je odgovorno poslovodstvo firme. Ja sam ovih dana tražio, zato što su do mene dolazile svakave priče, od v.d direktora da mi dostavi podatke o zaposlenima, o njihovoj stručnoj spremi, od kada rade, koliko ih ima. Onda ćete videti svakakvih čuda u „ŠRIFU“; da su rudarski tehničari zaduženi za uređenje muzičkih emisija ili savetnici za muzičku redakciju, da su vam KV obućari montažeri… Dakle, jedna katastrofalna situacija, a da vam ne pričam o računima koji pristižu i koji su blokirali to javno preduzeće. Mi smo uspeli jedva juče da pustimo platu ŠRIFU zato što postoji blokada „Fortune“d.o.o iz Bora. „Fortuna je firma koja se bavi rasvetom i održavanjem i uđite u te tragove i vidite odakle ŠRIF duguje „Fortuni“. Tamo se nalazi trenutno budžetski inspektor Ružica Mihailović koja će kroz svoj zapisnik konstatovati stanje.
- Imamo, naravno, problema i u drugim javnim preduzećima, pre svega na enorman broj zaposlenih, na preplitanje nadležnosti, i na to da su neki direktori javnih preduzeća i ustanova, pretpostavljam, radili poslove za koje nisu nadležni, potpisivali neke ugovore koje ne bi smeli. To će biti predmet budžetskog inspektora, do sada su tri preduzeća obrađena, potpisani su nalozi za ŠRIF i Sportski centar i trenutno su u fazi kontrole pa ćemo posle na osnovu zapisnika videti zbog čega opština Bor dolazi u situaciju da je moguće da u narednih nekoliko dana donesemo odluku o privremenoj obustavi plaćanja iz budžeta opštine Bor, a možda mesec ili dva, gde ni jedan dinar neće moći izaći samo da bi smo uspeli da očuvamo opštinski budžet i da ne dođemo u situaciju da budemo blokirani na duži vremenski period . Biće potrebnii reprogrami sa svima onima kojima opština duguje.To je stvorilo ogromane obaveze opštini, a pri tom imate i pritisak direktora javnih preduzeća i ustanova kada su plate u pitanju da se isplaćuju zarade zaposlenih. Ja sam svestan da je to neophodno, da se to mora, ali takav način rada vodi opštinu da se svaki mesec zadužuje novih 10 miliona dinara. Iako vlada Republike Srbije može da ide sa planiranim deficitom ove godine od 53 milijardi dinara, mi bi mogli ići sa 200 miliona, ali se plašim neke vrste bankrota i vlade Republike Srbije, a i opštine Bor. Nama su transferna sredstva smanjena od juna meseca za nekih 10 miliona, od 25 na 15 miliona, a to je do kraja godine 60 miliona dinara manje u budžetu opštine Bor…
Rankić je pred kraj izlaganja napomenuo, a što je konstatovao i u sinoćnoj emisiji TV „Sezam“, da bi za ŠRIF najbolje bilo da ode u stečaj. O tome će se još razmišljati, ali je perspektiva te kuće mračna. U slučaju stečaja nešto bi moglo i da se iskoristi i uradi, a u suprotnom, ne piše se dobro…
