Slatina Bor

U kulturnoj baštini našeg sela igra i pesma je uvek predstavljala važan segment života. Jednom rečju, nezaobilazni je činilac u životu čoveka i društvene zajednice.

Naš narod, živeći na prostorima Balkana, večito je bio pritisnut ratovima i glađu, ali je nadahnuće crpljeno iz pesme i igre uvek doprinosilo ponovnom vaskrsavanju i postojanju tog naroda. Otud zaključak da je narod pevao i igrao i da će to činiti dok postoji. Narod u Istočnoj Srbiji je naseljavao obale jedne bistre reke formirane od sliva voda i potoka sa obližnjih brda. U svom koritu u podnožju tih brda, ova voda taložila je sitna zlatna zrnašca, pa su se stanovnici bavili i ispiranjem zlata. Kasnije je ovo ime zamenjeno imenom Slatina. Kod Slatinjana je pesma i igra oduvek bila prisutna, noseći u sebi, takmičarske elemente, i karakter.

Davno, Slatinjani su se okupljali na jednom mestu, negde krajem proleća, oblačeći svoju novu odeću koju su krasili sitni vezovi ruko  ondašnjih devojaka. Cilj okupljanja bila je igra, a u igri su učestvovali najveštiji i najsposobniji momci i devojke, dako da je igra imala takmičarski karakter. Igra se zvala „Kraj“ što se na vlaškom jeziku kaže „A žukat kraju“. Verovatno je momak pobednik u igri polagao pravo na izabranicu, što se nekom drugom momku nije sviđalo, pa je dolazilo i do krvavih obračuna, što dokazuju i nadgrobni kamenovi koji i danas postoje na tom mestu događaja, kao i otkopane ogrlice i drugi ženski ukrasni nakit.

Igra „Kraj“ se polako gasila i nestajala iz života ovdašnjih stanovnika, narod je koračao ka civilizovanijem načinu življenja. Na izmaku „Kraja“ nastaje novo okupljanja naroda na mestu zvanom „Grop“, u braniku, negde na međi Slatine, Oštrelja i Bora, svake godine na treći dan Uskrsa, igrala se igra „rumanjašće“ kako su je slatinjani zvali, dok se u drugim selima zvala i „batrnjaca“. Igra „Grop“ izčezavajući vremenom, a novo mesto okupljanja je kod tri brata (tri hrasta) otprilike na tromeđu Slatine, Oštrelja i Donje Bele Reke. Učestvuju meštani sva tri sela.

Vremenom rađale su se i stvarale nove igre. Savršenstvo i lepota narodne nošnje, što je pretežno ispoljeno kod vlaškog naroda, često zbunjuju i savremenike. Ta odeća, koju sada zovemo narodna nošnja, posle Drugog svetskog rata je na neki način odložena i spakovana u stare sanduke, a zamenjena novim načinom odevanjai samo se povremeno oblačila i koristila. Prestaje i okupljanje kod tri hrasta.

U posleratnom periodu organizovanjem priredbi, igranki preuzima omladinska organizacija, 1970.godine rađa se ideja o formiranju Kulturno-umetničkog društva kao posebne institucije koje bi se posebno bavila isključivo kulturno-umetničkim radom, pored toga formirane su i sekcije: folklorna, muzička i dramska. Tako je novo formirano društvo počelo raditi.

Jedan od osnivača ovog Društva, pokojni i poštovani Branko Olar, inače poznat po negovanju Vlaške muzike, i pevanju Vlaških pesama ovog kraja, nakon njegove tragične smrti  rodila se ideja da KUD „Slatina“ nosi „Branko Olar“ u znak zahvalnosti za njegov doprinos negovanju i očuvanju običaja, pesama i gara ovog kraja. Do realizacije došlo je 2001.godine kada je KUD proslavio 30 godina postojanja, i do dana današnjeg KUD iz sela Slatina nosi ime svog poznatog pevača Branka Olara.